Обраћање чланице Делегације ПСБиХ у Парламентарној скупштини Савјета Европе Милице Марковић на скупу Глобалног дјеловања парламентараца (PGA)


Чланица Сталне делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Савјета Европе Милица Марковић обратила се на скупу Глобалног дјеловања парламенатараца (PGA), који је одржан под називом „Међународни кривични суд, криза у Сирији и Савјет безбједности: турски приступ одговорности и владавина права“.
Скуп је иначе одржан на маргинама одржавања Другог дијела редовног засједања Парламентарне скупштине Савјета Европе, а Милица Марковић је говорила о ставу Европе о кризи у Сирији, чији текст обраћања преносимо у цијелини:

"Сукоб у Сирији данас представља питање од интереса за многе државе и политике. Такође, овај проблем је и полигон у којем се супротстављају многобројни и различити интереси. Али, у цијелој тој причи, каква је позиција Европе? Као континент у којем се налазе државе и институције које заговарају људска права, заштиту људског интегритета, Европа не може остати равнодушна на овај сукоб који је довео до правог грађанског рата и који и даље представља веома озбиљну пријетњу сигурности и стабилности цијеле регије, посљедица сукоба је већ 4 милиона избјеглица. Овај конфликт је проузроковао патње милионима Сиријаца, више хилајда људи је убијено, уништена је инфраструктура и културно наслијеђе. Тим поводом, више европских институција су заузеле свој став поводом овог конфликта. Чак и Европска унија мисли да се кључ за рјешавање сукоба налази у посредништву које олакшава политички процес под сиријским вођством. Унија даје пуну подршку заједничком специјалном представнику Уједињених нација и Лиге арапских држава који фаворизује вјеродостојну и ефикасну политику. Овај процес би требао бити заснован на принципима наведеним у Коминикеу из Женеве из 2012. године и Резолуцији 2042. Вијећа сигурности Уједињених нација. Европска унија је крајње забринута погоршавањем хуманитарне ситуације. Она је већ дала 428 милиона еура хуманитарне помоћи за сиријско становништво, а уједно је и главни добављач хуманитарне помоћи у оквиру сиријске кризе. Од суштинске важности је гарантовати неометан приступ како би се испуниле потребе грађана и доставила потребна хуманитарна и медицинска помоћ становништву. Европска унија је и даље веома забринута општим и систематским кршењима људских права и међународног хуманитарног права, према мишљењу Независне међународне истражне комисије, та кршења би могла представљати злочин против човјечности и ратни злочин према дефиницији наведеној у Римском статуту Европског кривичног суда.

У том контексту, Парламентарна скупштина Вијећа Европе је усвојила двије резолуције у априлу и у октобру 2012. године о ситуацији у Сирији, а посебно о хуманитарној кризи у Сирији, и позвала је земље чланице да осуде стална и флагрантна кршења људских права у Сирији која представљају злочине против човјечности, као што су мучења и сексуално насиље, укључујући и она почињена над дјецом. Скупштина је потврдила свој став да сва кршења људских права и злочини морају бити детаљно истражени и да њихови починиоци морају бити приведени пред лице правде, односно пред Међународни кривични суд.

На крају, може се закључити да је криза у Сирији доста озбиљна и сложена и да Европа није једина која треба дати свој допринос добром и трајном рјешењу.
И ова данашња сједница представља извјестан допринос с циљем рјешавања сиријског проблема у интересу грађана и невиних људи." (крај)