Посланица у Представничком дому Сњежана Новаковић – Бурсаћ учествовала на online састанку Парламентарног форума Енергетске заједнице

Посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Сњежана Новаковић – Бурсаћ учествовала је данас на online састанку Парламентарног форума Енергетске заједнице.

Састанку су присуствовали представници Секретаријата Енергетске заједнице, представници парламената свих уговорних страна Уговора о Енергетској заједници, те представници Европског парламента.

Састанак је отворио директор Секретаријата Енергетске заједнице Janez Kopač, који је укратко представио Зелени план (Green Deal) Европске уније (ЕУ), амбициозни програм потпуне декарбонизације ЕУ до 2050. године. Посебно је истакао планиране активности које ће и чланице Енергетске заједнице такође морати преузети, те подсјетио да су се земље Западног Балкана на то већ обавезале потписивањем декларације на самиту Западног Балкана и ЕУ, одржаном у Софији у новембру ове године. Kopač је истакао да ће испуњење Зеленог плана бити веома изазовно и захтјевно, и финансијски, али и организационо и за саме чланице ЕУ, а посебно за чланице Енергетске заједнице.

У другом дијелу састанка Kopač је представио активности које чланице Енергетске заједнице предузимају у процесу припреме националних енергетских и климатских планова (NECP). Истакао је напредак који су чланице Енергетске заједнице оствариле до сада у процесу израде својих NECP. Према ријечима Kopača, најдаље у том процесу отишла је Сјеверна Македонија, која је Секретаријату Европске заједнице доставила свој NECP и на који је Секретаријат већ дао своје званично мишљење и препоруке.

Kopač је упознао учеснике о томе да је БиХ доставила незванични нацрт свог NECP-а и да је Секретаријат дао незванично мишљење, након чега би, како је рекао, требао бити припремљен и формални нацрт и поново достављен Секретаријату Енергетске заједнице на званичне коментаре.

Све земље, како је речено, требале би финализовати своје планове најкасније прије краја 2021. године и доставити их Секретаријату Европске заједнице, који ће вршити надгледање провођења планова. У NECP земље треба да представе на који начин ће рјешавати питања енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије, смањења емисије стакленичких гасова, безбједности снабдијевања, те истраживања и иновација.

Kopač је у свом обраћању посебно издвојио питање малих хидроелектрана, које ће бити у фокусу Енергетске заједнице током наредног периода, с обзиром на то да су неке чланице Енергетске заједнице (Албанија, Сјеверна Мекедонија и Црна Гора) већ озбиљно проблематизовале то питање. Додао је да је Секретаријат Енергетске заједнице припремио смјернице за пројекте малих хидроцентрала, које би све чланице Енергетске заједнице требало да користе. Као позитиван корак оцијенио је и Декларацију Парламента Федерације БиХ којом се захтијева забрана градње малих хидроцентрала.

Учесницима састанка обратили су се и Алекса Бечић, предсједник Скупштине Црне Горе, која ове године предсједава Енергетском заједницом, те предсједник Комитета за индустрију, истраживање и енергију Европског парламента Christian Busoi. (крај)