MENI
26.4.2019.

Делегати и посланици Парламентарне скупштине БиХ учествовали у расправи на 100. Rose Roth семинару Парламентарне скупштине НАТО-а

Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) и члан Делегације ПСБиХ у Парламетнарној скупштини НАТО-а (ПСНАТО) у периоду од 2010. до 2018. године Асим Сарајлић и посланици у Представничком дому ПСБиХ Ненад Стевандић и Никола Ловриновић учествовали су у Бриселу, током јубиларног 100. Rose Roth семинара ПСНАТО-а, у расправи у оквиру треће сесије под називом „Незавршене активности НАТО-ове политике отворених врата“.

У интересантној расправио стању евроатлантског пута Босне и Херцеговине, Грузије и Украјине, којом је модерирао шеф Делегације Летоније у ПСНАТО-а Ojars Eriks, Сарајлић је хронолошки презентовао активности Босне и Херцеговине у партнерској сарадњи са НАТО-ом и ПСНАТО-а. Потенцирао је резултате у периоду од 2005. до 2010. године, када су, како је рекао, Предсједништво БиХ, ПСБиХ, Савјет министара БиХ и надлежна министарства доносили одлуке консензусом.

Подсјетивши учеснике Rose Roth семинара на то да је Босна и Херцеговина, након формирања Оружаних снага БиХ и усвајања Закона о одбрани и Закона о служби у Оружаним снагама БиХ, кренула у озбиљне реформске активности сектора одбране и безбједности, те интензивирала сарадњу са НАТО-ом, Сарајлић је цитирао члан 84. Закона о одбрани БиХ у коме стоји: „Парламентарна скупштина, Савјет министара и Предсједништво Босне и Херцеговине, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провешће потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а“.

Подсјетио је и на то да су институције Босне и Херцеговине:

  • 2005. године усвојиле Закон о одбрани и Закон о служби у Оружаним снагама Босне и Херцеговине;
  • у децембру 2006. године Босна и Херцеговина потписала је Оквирни документ Партнерства чиме је озваничено приступање НАТО-овом програму Партнерство за мир;
  • 2007. године потписан је Безбједносни споразум БиХ с НАТО-ом;
  • 2008. године на Самиту НАТО-а у Букурешту, Босна и Херцеговина добила је позив за „интензивирани дијалог с НАТО-ом“. Исте године Парламентарна скупштина БиХ усвојила је Резолуцију о спремности БиХ за НАТО интеграције;
  • 2009. године Предсједништво БиХ је консензусом поднијело захтјев за MAP.

Наглашавајући чињеницу да су, у периоду од 2006. до данас, представници свих конститутивних народа потпуно равноправно учествовали у свим активностима које су вођене са земљама НАТО-а, те да су обављали и најодговорније дужности, од амбасадорских, командних до дужности начелника Заједничког штаба и министра одбране БиХ, Сарајлић је презентовао и различита виђења у БиХ око евроатлантског пута, што је, како је рекао, у овом тренутку предмет бројних расправа. С тим у вези, Сарајлић је рекао да је Народна скупштина Републике Српске 2017. године изгласала став о војној неутралности, што је, како је навео, БиХ ставило пред нове изазове на путу ка чланству у НАТО-у. На крају излагања, Сарајлић је нагласио да наставак унутрашњег дијалога у Босни и Херцеговини о евроатлантској будућности, као и поштивање закона, декларација и резолуција, те докумената и споразума који се реализују с НАТО-ом нема алтернативу. Према Сарајлићевим ријечима, било какав искључив и једностран приступ и одлуке нису пут који ће допринијети добрим рјешењима.

Учествујући у дискусији у оквиру овог панела, посланик у Представничком дому ПСБиХ Ненад Стевандић презентовао је ставове Републике Српске о евроатланском путу БиХ, те се позвао на став Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности.

Стевандић је нагласио да ће Република Српска и даље подржавати програм Партнерство за мир и сарадњу БиХ са НАТО-ом у оквиру тог програма, на шта, како је додао, упућују и регионални и глобални безбједносни изазови и вријеме у коме живимо.

Истичући да у ПСБиХ још увијек није изабрана Делегација ПСБиХ у ПСНАТО-а, Стевандић је изнио мишљење да су у БиХ тренутно легална два концепта око ставова о евроатлантским интеграцијама и НАТО-у, од којих је, како је рекао, један дефинисан у Закону о одбрани БиХ, а други у ставу Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности. С тим у вези, Стевандић је закључио да је и законе и уставна рјешења у вези са овим и свим другим питањима у БиХ потребно доносити консензусом представника сва три народа. (крај)

 


ПРЕС
КОНТАКТ
Сектор за односе с јавношћу