У Парламентарној скупштини БиХ одржана тематска сједница о положају Ромкиња у БиХ

Заједничка комисија за људска права Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ), у сарадњи са женском ромском мрежом „Успјех“ и CARE International Balkans, одржало је данас тематску сједницу о положају Ромкиња у БиХ.

У обраћању присутнима, чланица Заједничке комисије Маја Гасал – Вражалица истакла је да је тематска сједница прилика да се разговара о идентификацији проблема и заступљености Ромкиња у акционим плановима за Роме у области запошљавања, становања и здравства у БиХ, као и о укључености Ромкиња у радна тијела за Роме и националне мањине.

Госпођа Гасал – Вражалица подсјетила је учеснике да је БиХ 2002. године ратификовала Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина, те тиме преузела обавезу да активном политиком и другим актима ради на остваривању начела утврђених овим актом. Наша земља, додала је она, усвајањем Закона о заштити права припадника националних мањина БиХ 2003. године признала је статус Ромима и другим националним мањинама статус националне мањине, чиме се гарантује заштита права која су посебно важна за мањине, а нарочито у области историје, културе, обичаја, традиције, језика, писма, образовања, вјерских слобода. Оваквим приступом, рекла је Гасал – Вражалица, БиХ наставља чинити напоре у интеграцији и инклузији Рома на државном и локалном нивоу, уважавајући при томе и родну равноправност. Како је поручила, видљиво је мали број Ромкиња у радним тијелима за Роме и националне мањине на свим нивоима власти БиХ и зато треба тежити осигурању равноправне заступљености Ромкиња, у складу са позитивним законским прописима у БиХ. 

Учесницима тематске сједнице обратио се и предсједавајући Комисије за остваривање равноправности полова Заступничког дома ПСБиХ Мирсад Исаковић који је истакао да је протекло шеснаест година откако је БиХ примљена у чланство Савјета Европе, али да и данас има озбиљних проблема у погледу испуњавања обавеза које је прихватила приступајући овој међународној организацији. Како је појаснио, то се првенствено односи на питања основних људских права утврђених Конвенцијом о заштити људских права и темељних слобода, јер Конвенција обавезује државе чланице на осигурање уживања права и слобода без дискриминације по било којем основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вјероисповјест, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, веза са неком националном мањином, имовинско стање, рођење или неки други статус.

Предсједавајући Исаковић осврнуо се и на дискриминаторне одредбе Устава БиХ и Изборног закона БиХ којима се регулише формирање највиших тијела државне законодавне и извршне власти, а које се односе на пасивно бирачко право за припаднике националних мањина. Нажалост, рекао је он, још увијек не постоји политичка воља да се дискриминаторне одредбе Устава БиХ и Изборног закона БиХ уклоне, о чему најбоље свједоче до сада узалудни покушаји имплементације пресуде Европског суда за људска права у предмету Сејдић и Финци против БиХ, што је констатовано и Привременим извјештајем Европске комисије за ову годину.

Живот у БиХ доноси вишеструке изазове за Роме, који су најбројнија национална мањина у нашој земљи, а истодобно су друштвено, економски и политички најмаргинализиранији, речено је на тематској сједници. Како је истакнуто, Роми, а посебно Ромкиње, свакодневно се суочавају са дискриминацијом и оне се боре с екстремним сиромаштвом, насиљем у обитељи, маљољетничким браковима, присилним просјачењем, као и лошем приступу образовању и незапосленошћу.

Током тематске сједнице наглашено је како је потребно увести родну равноправност приликом израде стратешких докумената и акционих планова за Роме и Ромкиње у области здравства, становања, запошљавања и образовања, као и промијенити методологију и увести обвезни мониторниг њиховог провођења.

Такође, учесници су нагласили и то да је потребно прописати јасне критерије и учинити транспарентним и доступним процес избора и именовања чланова савјета националних мањина. У том процесу, речено је, треба увести мјере за остваривање родне равноправности кроз квоте, као и о афирмисати жене за процес именовања у савјета националних мањина. (крај)