У Парламентарној скупштини БиХ одржан састанак Главног одбора за правосуђе, унутрашња питања и безбједносну сарадњу ПССЕЕЦП-а

У Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине (ПСБиХ) данас је одржан састанак Главног одбора за правосуђе, унутрашња питања и безбједносну сарадњу Парламентарне скупштине Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПССЕЕЦП) на тему „Алтернативни кривични поступак у политици кривичног процесуирања у Југоисточној Европи“.

Поздрављајући госте из Словеније, Хрватске, Румуније, Србије, Црне Горе, Албаније и Турске, замјеник предсједавајућег Делегације ПСБиХ у ПССЕЕЦП-а и предсједник Главног одбора Бариша Чолак истакао је да је судска власт у свим земаља учесницама СЕЕЦП-а оптерећена великим бројем кривичних предмета али у неким земљама и његовим константним порастом. Како је рекао, друштва из којих долазимо суочена су с озбиљним кривичним дјелима корупције, организованог криминала, привредног криминала, али и другим врло озбиљним кривичним дјелима.

Према ријечима господина Чолака, статистике које приказују наша правосудна тијела – судови и тужилаштва, не одражавају нужно стварно стање криминалитета у нашим друштвима. Такође, како је рекао, ни регулаторна тијела која су надлежна за именовање судаца и тужилаца нису у могућности да дају потпуну слику криминалитета, јер се и њихови извјештаји углавном базирају на извјештајима правосудних тијела. У многим од наших држава у оквиру извршне власти нису успостављене јединице за статистичко праћење и анализу кретања криминалитета, поручио је Чолак. Због свега овога, рекао је он, осим класичног судовања нужно је разматрати и друге могуће механизме ефикасног одговора на појаве општег криминалитета. Стога, истакао је Чолак, алтернативним кривичним прогоном починилаца кривичних дјела кроз извансудско рјешавање у многоме би допринио свеукупном ефикаснијем одговору наших друштава на смањење стопе не само општег криминалитета, него и најопаснијих облика криминалитета.

На састанку је истакнуто да парламенти земаља учесница СЕЕЦП-а имају интензивну сарадњу коју треба не само одржати него и додатно оснажити, те да парламенти као носиоци законодавне власти у многим областима могу и требају бити од значајне помоћи како извршној, тако и судској власти. Како је речено, борба против свих облика криминалитета заједнички је циљ свих земаља учесница СЕЕЦП-а, а у испуњењу тог циља свој допринос требају да дају све три гране власти: законодавна, извршна и судска.

У разговору о алтернативном кривичном прогону, истакнуто је да он представља механизам извансудског рјешавања традиционалних конфликата која по свом опсегу, интензитету и тежини угрожавања друштвених вриједности не представљају висок степен опасности. Како је појашњено у расправи, алтернативним кривичним прогоном нужно би се отворио простор за ефикаснију борбу против нових облика криминалитета, као и нових транснационалних облика криминалитета који се брзо шире користећи модерна средства комуникације.

Учесници састанка у својим излагањима разговарали су и о класичном облику кривичног прогона који је садржан у начелу легалитета и претпоставља обавезу тужилаца да покрене кривични поступак против сваког починиоца кривичног дјела и да нема могућност одлучивања о сврсисходности и оправданости кривичног поступка. Зато, поручено је данас, законски треба дати много шире овласти тужиоцу у предкривичном поступку, како би он могао планирати и дефинисати стратегију чији би коначан циљ био фокусирање на најтеже и најопасније облике криминалитета, као и на случајеве који ће имати снажнију превентивну улогу.

Када је ријеч о пуном опортунитету, као дискреционом праву тужиоца да не покрене кривични поступак о одређеним случајевима и у одређеним условима, учесници су нагласили да је у кривичном законодавству држава чланица СЕЕЦП-а пуни опортунитет доста ријетко заступљен. Како је речено, ово овлашење могло би се ограничити на сва кривична дјела за које је прописана новчана казна или затвор до једне године, односно до прописаног максимума затворске казне за коју се законодавац одлучи.

Такође, речено је на састанку, савремена друштва требају развијати механизме за споразумно рјешавање конфликата међу појединцима, па чак и кад они имају обиљежје кривичних дјела. Институт споразумног одлагања кривичног прогона, речено је, један је од најквалитетнијих модела алтернативног кривичног прогона и неке од земаља чланица СЕЕЦП-а познају овај институт и имају одређена искуства и постигнуте резултате који би јако корисно било међусобно их подијелити како би се дошло до што бољих резултата у овој области.

Учесници су размијенили мишљења и о споразуму о признању кривице који је, како је речено, као институт примјењен у Југоисточној Европи, али се примјењује и у различитим фазама кривичног поступка. Данас је наглашено да о овом институту треба размишљати у свјетлу његове примјене већ у фази истраге, када тужилац већ располаже чврстим доказима да може обезбједити споразум са осумњиченим.

На данашњем састанку усвојени су Извјештај и Резолуција о алтернативном кривичном поступку у политици кривичног процесуирања у Југоисточној Европи, који ће бити разматрани и потврђени на сједници ПССЕЕЦП-а, која ће, у оквиру словеначког предсједавања овом регионалном иницијативом бити одржана 13. и 14. априла у Љубљани. (крај)