Предсједавајући оба дома Парламентарне скупштине БиХ Борјана Кришто и Огњен Тадић учествовали на 8. Конференцији предсједника парламената држава Западног Балкана

Предсједавајућа Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) Борјана Кришто и предсједавајући Дома народа ПСБиХ Огњен Тадић учествовали су на 8. Конференцији предсједника парламената држава Западног Балкана, која је одржана у Будимпешти.

Поздрављајући присутне, предсједник Народне скупштине Мађарске László Kövér истакао је како је конференција прилика за размјену мишљења земаља Западног Балкана које теже ка остварењу заједничког циља, а то је чланство у Европској унији (ЕУ). Господин Kövér додао је како је чињеница да се земље Западног Балкана на путу ка ЕУ стално доказују јер им је циљ припадати породици земаља чланица ЕУ и стога треба тежити свакој врсти интегрисања, путем инфраструктуралних пројеката, али и путем сарадње у областима образовања, културе и другим. Основни интерес земаља Западног Балкана јесте и треба остати чланство у ЕУ, поручио је предсједник Народне скупштине Мађарске.

Обраћајући се учесницима, у оквиру сесије о тежњи и резултатима земаља Западног Балкана у процесу интеграција у Европску унију, предсједавајућа Представничког дома ПСБиХ Борјана Кришто истакла је да је чланство у ЕУ за БиХ при самом врху листе приоритета, те да оно гарантује постизање трајног мира, стабилности и безбједности за инвестиције, што у коначници води укупном напретку цијеле земље. Према ријечима госпође Кришто, евроинтеграциони пут БиХ далеко је од постигнутих резултата којима можемо бити задовољни. Правна и политичка несигурност, рекла је Кришто, као и ускраћивање права конститутивним народима на легитимно представљање, главне су препреке интеграцији БиХ у ЕУ. БиХ је земља коју чине три народа, Хрвати, Бошњаци и Срби, ал нажалост имамо ситуацију да један народ бира другоме народу члана Предсједништва и делегате у Дом народа, као и друге представнике, а који никако не могу имати легитимитет у свом представљању, што је потврдила и пресуда Уставног суда БиХ, поручила је предсједавајућа Кришто.  

Такође, госпођа Кришто је упознала учеснике да у БиХ имамо и појаву промјене националности од избора до избора како би се заузеле позиције које припадају другом народу, што, сматра, заиста није на нивоу земље која тежи ући у заједницу европских земаља. Управо ови разлози, рекла је Кришто, довели су нас у ситуацију непровођења  пресуда Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ, а због чијег непровођења сада имамо ситуацију у којој можемо расписати и одржати изборе, али не и имплементирати изборне резултате.

Иако свјесни својих проблема, Кришто је рекла да се у БиХ такође прате изазови с којима се тренутно сусреће ЕУ, од миграционог вала па све до Brexita и тренутног стања у Шпанији. "Ипак, сматрам да је потребно наставити са проширењем ЕУ на земље југоисточне Европе, не само као географско логичан корак у ширењу ЕУ, него и због будућности унутар ЕУ и слиједећи европске вриједности доприноси њеној унутрашњој  хармонизацији и стабилности"  - рекла је госпођа Кришто. (Говор Б. Кришто можете прочитати овдје).

Учесницима се, у оквиру сесије о сарадњи земаља Западног Балкана у доприносу европској безбједности, обратио и предсједавајући Дома народа ПСБиХ Огњен Тадић који је рекао да данашњи скуп показује крајње добру намјеру да се води толерантна политика, политика добре сарадње и политика ка чланству у ЕУ, када је ријеч о свим земаљама Западног Балкана. Такође, господин Тадић похвалио је чињеницу да постоји добра безбједносна сарадња земаља Западног Балкана, као и сарадња безбједносних агенција у тим земаља.

Када је ријеч о безбједносној ситуацији у БиХ, предсједавајући Тадић упознао је учеснике данашњег скупа да су основне безбједносне пријетње са којима се наша земља сусреће везане за одређени вид вјерског екстремизма, политичку нестабилност, спољни утицај страних сила, сиромаштво, као и културу насиља и насилног рјешавања конфликата. Сви ти безбједносни проблеми, рекао је господин Тадић, ипак не представљају безбједносну сметњу у ширем смислу, нити пријетњу за безбједност сусједних земаља. Он је додао да је један вид подршке безбједности у регији то што је ПСБиХ донијела закон којим се кажњавају лица које иду на страна ратишта, а сада је у парламетнарној процедури  законски приједлог који предвиђа да се такви прекршаји могу санкционисати само затворском а не и новчаном казном. (крај)