У Парламентарној скупштини БиХ одржана конференција под називом „Свако дијете треба породицу“

Заједничка комисија за људска права Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ), уз подшку Фонда Уједињених нација за дјецу (UNICEF) и Европске уније (ЕУ), организовала је данас конференцију под називом „Свако дијете треба породицу“ с циљем потицаја представника законодавне и извршне власти да унаприједе реформе на пољу заштите дјеце, посебно дјеце без родитељске бриге и дјеце под ризиком од губитка родитељске бриге.

У име Заједничке комисије за људска права ПСБиХ учесницима се обратила чланица те Комисије Маја Гасал – Вражалица, која је истакла да је БиХ потписница многих међународних конвенција, међу њима и УН Конвенције о правима дјетета, те додала се данашњом конференцијом жели нагласити да БиХ, у складу са тим међународним документима, мора подузети све потребне мјере и створити услове да дјеца без родитељске бриге, дјеца под ризиком од раздвајања од породице и дјеца с потешкоћама у развоју имају иста права и исти статус као и друга дјеца у БиХ.

Госпођа Гасал – Вражалица нагласила је да, према важећим породичним законима, не постоји законско упориште да се при центрима за социјални рад успоставе интегрисане базе података како би процеси усвајања дјеце били транспарентни и у најбољем интересу дјетета. Та чињеница апел је за све релевантне актере и доносиоце одлука да се према овом питању односе са пуно више разумијевања, подршке и сензибилитета, поручила је Гасал – Вражалица.

Обраћајући се присутнима, представница УНИЦЕФ – а у БиХ Geeta Narayan истакла је да, према подацима ове међународне организације, у овом дијелу Европе и Источној Азији живи више од три милиона дјеце без родитељске бриге. С тим у вези, рекла је она, потребно је провести реформу правног система и трансформисати инсититуције с циљем обезбјеђивања алтернативног смјештаја, првенствено за дјецу с потешкоћама у развоју и дјецу млађу од три године. Такође, госпођа Narayan поручила је и то да власти требају уложити напоре и у превенцију развоја породице, да такву групу дјеце треба смјестити у алтернативне установе само у крајњој нужди и на што краће вријеме, али да треба тежити и јачању система хранитељства.

Учесницима данашње конференције обратио се и специјални представник и шеф Делегације ЕУ у БиХ амбасадор Lars - Gunnar Wigemark који је истакао како у реформама треба тежити увођењу алтернативне бриге за дјецу с потешкоћама у развоју и дјецу млађу од три године, јер је пракса показала да је институционална брига за ову групу дјеце веома сложена и захтијева велика финансијска улагања.

Током конференције поручено је како је потребно ојачати превенцију и подршку породицама како би се са сигурношћу могло рећи да у систем родитељске бриге улазе само она дјеца којој је потребно алтернативно збрињавање. Такође, речено је, постоји потреба оснаживања сродничке бриге, несродничког хранитељства, превенције раздвајања и реинтеграције породице, као и обезбјеђивања могућности да се дјеца врате у породицу. Приједлоге закључака с ове конференције разматрат ће на некој од наредних сједница Заједничке комисије за људска права ПСБиХ. (крај)