Замјеници предсједавајућег Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Шефик Џаферовић и Сафет Софтић упутили писмо предсједнику Европског парламента

Замјеници предсједавајућег Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Шефик Џаферовић и Сафет Софтић упутили су, поводом спора са Републиком Хрватском у вези с изградњом "Пељешког моста", писмо предсједнику Европског парламента Antoniu Tajaniju.

Текст писма преносимо у цјелини:

"Ваша екселенцијо,

Имамо потребу да Вас, користећи  искључиво релевантне документе и чињенице,  упозоримо на  могуће, веома штетне посљедице одлуке Европске комисије  да одобри финансијска средства Републици Хрватској у износу од 357 мил. еура за изградњу тзв. „ Пељешког моста“. Та одлука  посредно  задире у питања суверенитета Босне и Херцеговине и прејудицира рјешавање изразито важног и још увијек неријешеног питања разграничења територијалних мора између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске.

Након објављивања наведене одлуке Европске комисије, на сједници Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, која је одржана 5.7.2017. године, усвојен је слиједећи закључак: „Представнички дом тражи од Вијећа министара  Босне и Херцеговине да упути ноту Републици Хрватској како би обуставила све активности у вези са изградњом Пељешког моста, док се не постигне потпуна обострана сагласност“.

Морамо демантовати једностране и неосноване тврдње Републике Хрватске да има сагласност Босне и Херцеговине : Предсједништво Босне и Херцеговине- тијело које по Уставу Босне и Херцеговине има искључиву надлежност за вођење спољне политике- никада није дало сагласност за градњу „Пељешког моста“.

Напротив, званичан став Предсједништва Босне и Херцеговине, према Закључку усвојеном на 25. сједници Предсједништва БиХ,  одржаној 17. октобра 2007. године, гласи: „...Босна и Херцеговина је против изградње моста до рјешавања отворених питања везаних за идентифицирање морске граничне црте између двије државе“.  На истој сједници је Закључком Предсједништва БиХ затражено „..да Република Хрватска не подузима никакве једностране радње на изградњи моста“. Са тим званичним ставовима предсједавајући Предсједништва БиХ је упознао предсједника Републике Хрватске и предсједника Владе Републике Хрватске у писму упућеном 23. априла 2009. године. Према записницима са сједница Предсједништва БиХ, наведени званични став никада није измјењен  или дерогиран.

Представници министарстава као ни представници било којих експертних тијела на међудржавном нивоу нису могли нити могу  у име Босне и Херцеговине потписати било какав валидан споразум без сагласности Предсједништва Босне и Херцеговине. Евидентно је да Босна и Херцеговина, односно искључиво надлежно Предсједништво Босне и Херцеговине, никада и никоме нија дало сагласност да у име БиХ потпише било какав споразум са Хрватском у вези са изградњом „Пељешког моста“, јер још увијек није ријешено разграничење територијалног мора између Босне и Херцеговине и Хрватске

Нетачне су тврдње Републике Хрватске да гради мост на својој територији, јер морске воде испод планираног моста нису и не могу бити ни хрватске нити унутрашње воде, него представљају међународне воде-међународни прикључни коридор који се протеже од територијалних вода БиХ до отвореног мора. На основу УН Конвенције о праву мора, Босна и Херцеговина има право на такав међународни коридор, он служи за „међународну комуникацију и пловидбу“ и на том коридору међународно право мора не дозвољава изградњу умјетних отока или било каквих грађевина. Недопустивом изградњом моста би се физички блокирала та једина уска поморска веза Босне и Херцеговине са међународним водама и осталим државама свијета и тако би се Босна и Херцеговина од поморске државе претворила у копнену - „копном закључану државу“. Одсијецањем од међународних вода Босна и Херцеговина би, супротно међународном правном поретку, била  спријечена да остварује права које има као поморска држава.

Зато је сасвим извјесно да би, у наведеним околностима, изградња „Пељешког моста“ произвела међународни правни спор, као што је и наведено у Студији пред-изводљивости коју је за потребе Европске комисије 2014. године урадио француски конзорциј „Саффеге“.

Упркос свему наведеном, угрожавајући суверенитет Босне и Херцеговине и кршећи УН Конвенцију о праву мора, Хрватска инсистира на изградњи моста на међународном пловном путу од БиХ до отвореног мора. Такав агресивни приступ пријети грубим нарушавањем геополитичког поретка на Јадранском мору и угрожава суверенитет и стабилност Босне и Херцеговине као поморске државе.

Подсјећамо Вас на пресуду Арбитражног суда у спору између Словеније и Хрватске, по којој је Словенији одређен прикључни коридор до међународних вода уз примјену режима „слободне комуникације и пловидбе“ истог као у међународним водама, без могућности да Хрватска укине тај коридор и да примјењује методе контроле и кажњавања.

Потпуно смо опредјељени за развијање добросусједских односа и сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. Сигурни смо да ћете се сложити да је добросусједска сарадње могућа искључиво уз међусобно уважавање и уз поштивање свих права која објема државама припадају у складу са релевантним међународним конвенцијама. Разумијемо потребу Хрватске да комуникацијски повеже свој териториј, али никако узурпирајући права која припадају Босни и Херцеговини. Зато је неопходно да се претходно, у складу са међународним правом, ријеши питање разграничења на мору између Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Сматрамо да би било потребно и корисно да Европска комисија посредује у рјешавању спорних питања између Хрватске и Босне и Херцеговине која је неопходно ријешити прије почетка изградње „Пељешког моста“. То  је, уосталом, врло јасно препоручено у наведеној Студији пред-изводљивости.

Поштовани господине Tajani, вјерујемо да, након упознавања са наведеним чињеницама, можете помоћи у исправљању превида који је учињен приком доношења одлуке Европске комисије о финансирању „Пељешког моста“. Сматрамо да је ту одлуку неопходно сагледати и преиспитати у контексту могућих, веома штетних посљедица."

Писмо замјеника предсједавајућих Представничког дома и Дома народа Шефика Џаферовића и Сафета Софтића упућено је у копији и предсједнику Европског Вијећа  Donaldu Tusku, предсједнику Европске комисије Jean-Claude Junckeru, високој представници Европске уније за спољнупослове и безбједносну политику и потпредсједници Европске комисије Federici Mogherini, комесарки ЕУ за транспорт Violeti Bulc, комесару ЕУ за Енергетску заједницу  Miguel Arias Canetei, европској комесарки за регионалну политику Corini Cretu, комесару ЕУ за проширење и политику сусједства Johannesu Hahnu, европском омбудсмену Emily O’Reilly, високом представнику за Босну и Херцеговину Valentinu Inzku, шефу Делегације ЕУ у БиХ амбасадору Lars-Gunnar Wigemarku, амбасадорици САД у БиХ Maureen Cormack и амбасадору Републике Хрватске у БиХ Ivanu Del Vechiou." (крај)