Функције Парламентарне скупштине БиХ

У складу са чланом IV Устава БиХ, Парламентарна скупштина надлежна је за:

• доношење закона потребних за спровођење одлука Предсједништва или за спровођење њених функција према овом уставу;
• одлучивање о изворима и износу средстава за рад институција Босне и Херцеговине и за међународне обавезе Босне и Херцеговине;
• одобравање буџета за институције Босне и Херцеговине;
• одлучивање о сагласности за ратификацију уговора;
• друга питања потребна за спровођење њених функција, или она која су јој додијељена заједничким споразумом ентитета.

Како произлази и из члана IV Устава, улога која се аутоматски везује за Парламентарну скупштину је законодавна улога. У извршавању те улоге, Парламентарна скупштина дјелује у областима које су Уставом БиХ дефинисане као надлежности државног нивоа власти. Према члану III Устава, то су:

• спољна политика;
• спољнотрговинска политика;
• царинска политика;
• монетарна политика;
• финансирање институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине;
• политика и регулисање питања имиграције, избјеглица и азила;
• спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући односе са Интерполом;
• успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникацијских средстава;
• регулисање међуентитетског транспорта; и
• контрола ваздушног саобраћаја.

Све функције и овлашћења која Уставом БиХ нису изричито повјерена институцијама Босне и Херцеговине припадају ентитетима, али исто тако је предвиђено и да ће Босна и Херцеговина, дакле државни ниво власти, преузети надлежност (i) у свим питањима у којима се о томе постигне сагласност ентитета, потом (ii) у питањима која су предвиђена у Анексима 5-8 Дејтонског споразума или (iii) у питањима која су потребна за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног субјективитета Босне и Херцеговине.

Осим законодавне, Парламентарна скупштина има и финансијску улогу, с обзиром да је у њеној надлежности одлучивање о изворима и износу средстава за рад институција Босне и Херцеговине и за међународне обавезе Босне и Херцеговине, те одобравање буџета за институције Босне и Херцеговине. Не улазећи у суштину, довољно је нагласити да се приликом доношења буџета примјењују исте одредбе којима се регулише основни законодавни поступак.

У директној вези са финансијском улогом Парламентарне скупштине је њена надзорна улога, која се огледа и у обавези извршне власти да Парламентарној скупштини поднесе извјештај о извршењу буџета и у праву Парламентарне скупштине да тај извјештај прихвати или одбије.

Парламентарна скупштина овлашћена је и да извршној власти да или ускрати сагласност за ратификацију међународног уговора или споразума, односно његово отказивање. Ово овлашћење указује да Парламентарна скупштина, уз наведене, има и контролну улогу.

Контролна улога Парламентарне скупштине изражена је и кроз рад њеног Дома народа, чији је задатак да штити интересе три конститутивна народа Босне и Херцеговине, односно да води рачуна да не дође до повреде тзв. виталног националног интереса једног од три конститутивна народа.

Контролна улога Парламентарне скупштине огледа се и у њеном овлашћењу да потврђује именовање Савјета министара БиХ (које врши Представнички дом), прати и контролише његов рад путем различитих механизама и изгласа му неповјерење, ако то оцијени потребним. У примјени ових овлашћења, а што се може закључити из наведеног, контролна улога надопуњена је изборном улогом, која је нарочито дошла до изражаја формирањем Комисије за припрему избора Савјета министара БиХ средином 2006. године. Њено постојање утврђено је Законом о измјенама и допунама Закона о Савјету министара БиХ, док је њен рад прописан Пословником о раду Представничког дома Парламентарне скупштине - чиме се намеће закључак да Комисија и дјелује у оквиру Представничког дома.

Број чланова Комисије за избор није сталан и утврђује се за сваки сазив Дома, с тим да је прописано да Комисију чине по један представник сваке политичке партије, коалиције и листе независних кандидата, као и сви независни кандидати који су носиоци посланичких мандата у Дому.

Комисија је надлежна да испитује и анализира све доступне информације које јој доставе Централна изборна комисија БиХ и Државна агенције за истраге и заштиту ради оцјењивања и утврђивања подобности кандидата за обављање дужности предсједавајућег и чланова Савјета министара БиХ – дакле, за исте послове које је до формирања Комисије обављала Канцеларија високог представника за Босну и Херцеговину (ОХР). Својим мишљењем Комисија даје препоруку Дому за потврђивање кандидата именованих на дужности предсједавајућег и чланова Савјета министара БиХ, иако, треба напоменути, њено мишљење није обавезујуће.

Коначно, када је ријеч о улогама Парламентарне скупштине, треба поменути и да је она једина овлашћена за давање аутентичних тумачења аката које доноси, што значи да има и улогу тумача важећег законодавства.