Зграда Парламентарне скупштине БиХ

Након ослобођења Сарајева 1945. године, Зeмаљско антифашистичко вијеће Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ), као претеча будуће Народне скупштине, било је смјештено у згради данашње Централне банке у Титовој улици. Због нараслих потреба Народне скупштине Босне и Херцеговине, 1952. године изграђен је објекат у сарајевском насељу Бистрик, но убрзо је процијењено да ни његови капацитети дугорочно не могу задовољити потребе ове институције. Стога је већ 1954. године одлучено да почну припреме за изградњу нове скупштинске зграде на локалитету Мариндвора, који је одраније планиран као будући административно-политички центар града.

Исте године расписан је конкурс за достављање архитектонских рјешења будуће зграде Народне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине, на којем је побиједио пројекат архитекте Јураја Најдхарта. На основу овог пројекта ускоро је израђен и инвестициони план који је 1956. године и прихваћен.

Иако су конкретне припреме за изградњу скупштинске зграде на Мариндвору у Сарајеву почеле још 1954. године, она је изграђена тек 28 година касније. Разлози за тако дуго пролонгирање изградње били су двојаки. С једне стране, несумњиво су на одгађење изградње утицали економски разлози, будући да се радило о веома амбициозном грађевинском подухвату. С друге стране, у међувремену се родила и идеја о изградњи објекта у којем би били смјештени сви републички органи управе. Тако је 1964. године одлучено да се приступи изради инвестиционо-техничке документације за изградњу објекта у којем би били смјештени сви републички органи управе, а који би био изграђен непосредно уз будућу зграду скупштине. Небодер овакве намјене је, према тадашњим плановима, требало да буде инсталацијски и технички повезан са скупштинском зградом, а било је планирано и формирање заједничке службе, која би административно-технички опслуживала Скупштину, Извршно вијеће и остале републичке органе управе.

Међутим, упркос свему, понајвише из економских разлога, почетак изградње зграде Скупштине, сада већ Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, одгађан је све до 1978. године. У међувремену, разболио се и аутор пројекта зграде Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, тако да је градњу здања на Мариндвору наставио професор Хамдија Салиховић.

Данашња зграда Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, након завршетка изградње 1982. године, постала је сједиште Скупштине тадашње Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Будући да се радило о скупштини која је имала сложену организациону структуру, и унутар које је дјеловао велики број вијећа и комисија, ова зграда морала је одговорити врло сложеним функционалним захтјевима, али и визуелним критеријумима. У вријеме завршетка њене изградње, зграда Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине била је у овом дијелу Европе једина грађевина такве намјене пројектована у стилу модерне.

Важно је напоменути да је коначни изглед скупшинске зграде у извјесној мјери одступао од првобитног пројекта, који је на анонимном конкурсу 1954. године освојио прву награду. Данашња зграда је за цијели један спрат виша а накнадно је измијењен изглед саме фасаде. Вјероватно највеће одступање од пројекта настало је изостављањем сегментног облика над главном двораном, који је у облику љуске требало да симболизује окупљање. Но, упркос свему, изграђени објекти скупштинске зграде и републичких органа управе ипак су задржали најважније елементе првобитне идеје и визије.

Иначе, скупштинска зграда конципирана је по принципу контрапункта, као, по Најдхартовим ријечима, “најквалитетнијег елемента архитектонског обликовања”. Осмишљена је као зграда “са струком“, односно “органски схваћена архитектура”, што је, по аутору пројекта, био управо супротан обликовни концепт у односу на небодер Извршног вијећа, који је својом обликованом дводјељивошћу у виду два моћна обелиска требало да ликовно симболизује Босну и Херцеговину са њене двије регионалне цјелине.

Централни унутрашњи простор зграде Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине моделиран је као поливалентан простор, са вишезначним просторно-ликовним и пластичним карактеристикама. Овај простор сматран је једним од најљепших ове врсте у Босни и Херцеговини и региону, а према казивањима истовременика, био је један од најзахтјевних задатака и преокупација аутора, иначе несклоног једновалентним архитектонским облицима.

Зграда Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и данас је једна од најмонументалнијих и најрепрезентативнијих грађевина у овој земљи.Овај објекат својом близином и функционалном повезаношћу са Зградом пријатељства између Грчке и Босне и Херцеговине, у којој је смјештен велики број институција Босне и Херцеговине, чини јединствену архитектонску композицију и административну цјелину смјештену у централном дијелу Сарајева.

Четвороспратна грађевина дужине 107 метара, корисне површине од око 25.000 квадратних метара, и данас задовољава потребе Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и свих њених тијела и служби, а у њој су чак смјештени и поједини организациони дијелови Савјета министара Босне и Херцеговине и других институција Босне и Херцеговине. Осим Велике сале за засједања која располаже са 526 мјеста и додатних 112 мјеста на галерији за посјетиоце и новинаре, те 17 мјеста за преводиоце, у згради се налазе и Бијела сала са 180 мјеста, у којој засједа Представнички дом, те Плава сала са 126 мјеста, у којој засједа Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

За вријеме ратних дешавања у Босни и Херцеговини (1992 – 1995) зграда Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине налазила се практично на првој линији фронта, што је проузроковало велика оштећења и њене фасаде и унутрашњости. То је свакако био један од разлога због којих први послијератни сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине није засједао у скупштинској згради. Први радови на обнови оштећеног здања почели су у јесен 1996. године, и то обнављањем куполе. Почетне радове на обнови зграде Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине финансирала је Европска комисија и њихова сврха је била ограничена на заштиту од падавина и влаге и стављање бар дијела оштећеног објекта у какву-такву функцију због растућих потреба институција Босне и Херцеговине.

Тек је други послијератни сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине почео поново користити скупштинску зграду. У њој је 26. новембра 1998. године одржана прва сједница једног од домова, тачније конститутивна сједница другог сазива Представничког дома. Цјелокупан рад стручне службе ове институције, коју је у том периоду чинило свега десетак запослених, одвијао се у само двије канцеларије. Остатак зграде који је био у функцији у том тренутку користиле су друге институције Босне и Херцеговине.

У марту 2004. године окончана је обнова Бијеле сале. Тиме су након 12 година створени услови да се засједања домова поново одржавају у за то намијењеним и пројектованим просторима. Све до 22. марта 2004. године, када је у реновираној сали одржана заједничка сједница оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, сједнице њених домова одржаване су у салону на првом спрату зграде, који је прије рата служио за потребе протоколарних и свечаних догађаја.

Обнова Бијеле сале имала је и извјесно симболично значење будући да су засједања у њој представљала и искорак ка етаблирању и јачању ове законодавне институције Босне и Херцеговине. Трошкове обнове сносила је Европска унија на основу споразума о финансирању “Обнова 2000 – Европа за Сарајево”.

GГодину и по дана касније, 30. септембра 2005. године, уз помоћ владе пријатељске Краљевине Норвешке, коначно је обновљена и Велика сала зграде Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Сала у којој је прије рата засједала Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, за вријеме оружаних сукоба претрпјела је огромна оштећења. На одлуку Владе Краљевине Норвешке да на овај начин помогне институционалну обнову Босне и Херцеговине у великој мјери је утицало залагање и воља тадашњег предсједника Парламента Краљевине Норвешке Јоргена Косма, уз свесрдну помоћ тадашњег норвешког амбасадора у нашој земљи Хенрика Офстада. Они су заслужни за низ ранијих донација норвешке владе уз чију су помоћ уређене архивске просторије, канцеларијски простори, те уведена интернет-мрежа у зграду Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Посљедња обновљена сала Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине – Плава сала, стављена је у функцију у септембру 2008. године, а њена обнова у потпуности је финансирана буџетским средствима Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Међутим, дуго се, усљед објективних околности и недостатка неопходних финансијских средстава, морало чекати и на обнову спољашњег изгледа зграде Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, заправо све до 29. маја 2008. године, када је потписан Споразум између Босне и Херцеговине и Краљевине Норвешке о финансирању реконструкције и обнове фасаде зграде. Тиме је Краљевина Норвешка још једном дала снажну подршку послијератној обнови и јачању Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Дуга и обухватна обнова зграде, која је трајала 11 година, окончана је тек почетком 2009. године, када је завршена санција њене фасаде. Током обнове учињене су одређене измјене на фасади, које су биле у функције модернизовања и побољшања изгледа зграде.

Будући да су у међувремену обновљене обје зграде управно-административног комплекса у средишту Сарајева, у чијем саставу је и зграда Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, тек када су у мају 2010. године окончани радови на обнови Трга Босне и Херцеговине, ова архитектонска цјелина коначно је повратила своју компактност и потпуну визуелну упечатљивост. Обнова трга финансирана је из буџета институција Босне и Херцеговине и обухватала је искључиво захвате који су били потребни да би се тргу вратио његов пријератни изглед, како га је пројектовао архитекта Душан Џамоња. Тиме је Босна и Херцеговина сопственим средствима обновила трг који носи њено име, а Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине добила амбијент достојан улоге коју ова институција треба да има у босанскохерцеговачком друштву.

– Група аутора