Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине од 1996. до данас

(из Монографије "Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине", издање 2010. године)

Први сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (1996–1998)

У складу са Анексом 3. Дејтонског споразума, први послијератни избори у нашој земљи одржани су 13. и 14. септембра 1996. године. Поново су, као и на изборима 1990. године, највише гласова освојиле: СДА, СДС и ХДЗ. Из Федерације Босне и Херцеговине у Представнички дом Парламентарне скупштине изабрано је 28 посланика, од чега из СДА 16, из ХДЗ осам, из Странке за Босну и Херцеговину два, из Здружене листе Босне и Херцеговине (СДПБиХ, УБСД, ХСС, МБО, Републиканци) такође два. Република Српска у првом сазиву Представничког дома имала је 14 посланика, од чега СДС девет, СДА три, и Савез за мир и прогрес два. Мандат посланика био је двије године, односно до јесени 1998. године, када су одржани други послијератни парламентарни избори. Жријебом је било одређено да први предсједавајући Представничког дома буде Иво Лозанчић. Његов мандат је трајао осам мјесеци, када је према Уставу дошло до ротације, те је улогу предсједавајућег преузео први замјеник Слободан Бијелић. Након тога, функцију предсједавајућег у посљедњих осам мјесеци првог сазива Представничког дома обављао је Халид Гењац.

У исто вријеме формиран је и Дом народа. Први предсједавајући Дома народа био је Момир Тошић, који је изабран жријебом. Након осам мјесеци на том положају га је замијенио дотадашњи први замјеник Авдо Чампара, којег је након истог периода замијенио други замјеник Петар Мајић. У првом сазиву Представнички дом одржао је 11 сједница. За то вријеме Дом народа је засједао 12 пута. Засједања су одржавана у просторијама Земаљског музеја у Сарајеву и Електротехничког факултета у Лукавици. Сједницама су често присуствовали чланови Предсједништва, копредсједавајући и министри Савјета министара, те представници међународне заједнице, прије свега Канцеларије високог представника за Босну и Херцеговину. Приликом конституисања Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине потписана је свечана изјава која је гласила: “Обавезујем се да ћу савјесно обављати дужности које су ми додијељене, да ћу подржавати и бранити Устав Босне и Херцеговине, да ћу у потпуности спроводити мировни споразум, промовисати људска права и основне слободе и штитити интересе и равноправност свих народа и грађана.”

Прве сједнице домова обиљежене су доношењем уобичајених процедуралних одлука: верификацијом посланичких мандата, потписивањем свечане изјаве, усвајањем привремених пословника о раду домова, те потврђивањем копредсједавајућих Хариса Силајџића и Боре Босића, министара и замјеника министара у Савјету министара, који је тада имао само три министарства. Поред тога, извршен је избор чланова комисија (Комисија о уставним и правним пословима, Комисија о међународним и спољним питањима, Комисија о спољној трговини и царинама, Комисија о питањима финансија и буџета, Комисија о питањима људских права, Комисија о саобраћају и комуникацијама, Комисија о административним питањима, те Комисија о питањима верификације), као и делегација у Парламентарној скупштини Савјета Европе, ОЕБС-у и у Интерпарламентарној унији.

Већ на почетку мандата усвојени су закони за брзи почетак, од којих су посебно важни: Закон о Централној банци Босне и Херцеговине, Закон о спољном дугу, Закон о спољнотрговинској политици, Закон о царинској политици, као и Закон о царинској тарифи Босне и Херцеговине, Закон о Савјету министара и министарствима, Закон о путним исправама, те Закон о службеном гласилу Босне и Херцеговине. Закон о застави Босне и Херцеговине није добио подршку, тако да је на снагу ступио Привремени закон о застави Босне и Херцеговине, који је наметнуо високи представник 1. Предлог закона о држављанству Босне и Херцеговине није добио потребну већину тако да није ни усвојен (од 1. јануара 1998. године на снагу је ступио Привремени закон о држављанству Босне и Херцеговине, који је наметнуо високи представник). Покретане су бројне иницијативе и постављана су занимљива питања, као на примјер о успостављању јединствених лига за спортска такмичења (занимљиво је да је Премијер лига Босне и Херцеговине у фудбалу стартовала тек у сезони 2002/2003), као и нормализације жељезничког саобраћаја у Босни и Херцеговини. У то вријеме формирана је и Комисија за испитивање појава међуентитетских малверзација и криминалних радњи. Усвојен је и закључак о обавезном упућивању материјала посланицима на језику и писмима конститутивног народа коме припадају.

На наредним сједницама усвојени су: Закон о извршењу Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 1997. годину, Закон о политици страних улагања у Босни и Херцеговини, Закон о основама приватизације предузећа и банака у Босни и Херцеговини, а дата је и сагласност на кредитне споразуме за четири пројекта Свјетске банке (кредит за пројекат шумарства, кредит за структурално прилагођавање, хитна реконструкција електроенергетског система и хитан кредитни пилот-пројекат), и на Уговор о зајму између наше државе и Европске банке за обнову и развој (развојни кредит за реконструкцију система природног гаса, затим за помоћ у обнови, те успостављању електроенергетског система, а након тога и на пројекат хитне обнове телекомуникација). Дата је и сагласност за ратификацију Споразума са Лондонским клубом кредитора, Споразума о зајму Међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД), споразума са Словенијом, Турском, Белгијом, Ираном и Шведском.

Почетак засједања Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у њеном првом сазиву био је тежак. То је и разумљиво, имајући у виду тек завршени рат, као и велики степен неповјерења који је владао међу члановима Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. То је нарочито дошло до изражаја на првим засједањима праћеним правом драмом око тога на “чијој ће се страни“, да ли у Сарајеву или Лукавици, одржавати сједнице, тако да је вијест дана у медијима могла да буде и то да су се посланици само окупили и одржали сједницу.

С временом је дошло до попуштања тензија, што је довело до одређених резултата у доношењу закона, усвајању међународних споразума и именовањима. Ипак, чини се да је најважније од свега да је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине заживјела, отклонивши сумње многих који су је доживљавали само формално, те тако допринијела схватању да ће то заиста бити државна институција у пуном смислу те ријечи.

Други сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (1998–2000)

У јесен 1998. године одржани су други послијератни парламентарни избори у нашој земљи, који су донијели и неке промјене у односу на претходне. То се прије свега огледа у чињеници да се након њих повећао број партија и коалиција заступљених у Парламентарној скупштини. На тај начин се политичка слика у одређеној мјери почела мијењати, чиме је доминација СДА, СДС-а и ХДЗБиХ у извјесној мјери смањена. Ипак, највише, 14 мјеста у Представничком дому Парламентарне скупштине из Федерације Босне и Херцеговине добила је Коалиција за цјеловиту и демократску Босну и Херцеговину (окупљена око СДА, а коју су чиниле и Странка за БиХ, Либерали и ГДС). СДПБиХ представљала су четворица, Социјалдемократе БиХ двојица, а ДНЗБиХ један посланик. ХДЗБиХ добила је шест мандата, док је Коалиција НХИ – ХКДУ изборила једно мјесто. Из Републике Српске три мјеста су припала Коалицији за цјеловиту и демократску Босну и Херцеговину, Српској радикалној странци РС два, Радикалној странци РС један мандат. Највише мандата, по четири, добиле су коалиција Слога и СДС листа. У првих осам мјесеци Представничким домом предсједавао је Халид Гењац из Коалиције за цјеловиту и демократску Босну и Херцеговину. На том положају наслиједио га је Мирко Бањац из СДС-а, да би на крају функцију предсједавајућег обављао Перо Скопљак из ХДЗ-а БиХ. Први предсједавајући другог сазива Дома народа био је Владимир Шољић. По истеку осам мјесеци, на том положају га је замијенио до тада први замјеник предсједавајућег Изет Жигић, да би у посљедњих осам мјесеци функцију предсједавајућег обављао Драго Љубичић. Већ у другом мандату напуштена је пракса да се сједнице одржавају наизмјенично у Земаљском музеју у Сарајеву и Електротехничком факултету у Лукавици. Након 1992. године засједање је први пут, 26. новембра 1998. године, одржано у скупштинској згради на Мариндвору у Сарајеву. У овом мандату, Представнички дом одржао је 26, а Дом народа 24 сједнице.

Прве сједнице другог сазива у оба дома протекле су по уобичајеној процедури: верификацији мандата, избору предсједавајућих и његових замјеника, те именовању чланова комисија. Једногласно је усвојен Закон о измјени Закона о путним исправама Босне и Херцеговине. Уз то, велика пажња поклоњена је припремама за предстојећу Мадридску конференцију. На наредној сједници потврђена су именовања копредсједавајућих Хариса Силајџића и Светозара Михајловића, министара и замјеника министара у Савјету министара Босне и Херцеговине, а затим је извршено именовање више парламентарних делегација.

На сједницама домова усвојен је низ закона: Закон о државној химни Босне и Херцеговине (од три предлога, први предлог химне под називом “Интермецо” добио је потребну већину. За овај предлог гласало је 26 посланика, 15 из Федерације Босне и Херцеговине и 11 из Републике Српске, док је против било пет посланика), Закон о телекомуникацијама, Оквирни закон о приватизацији предузећа и банака у Босни и Херцеговини, Закон о ваздухопловству Босне и Херцеговине, Закон о држављанству Босне и Херцеговине, Закон о ревизији институција Босне и Херцеговине, Закон о имиграцији и азилу Босне и Херцеговине, Закон о избјеглицама из Босне и Херцеговине и расељеним лицима у Босни и Херцеговини, Закон о финансирању политичких партија у Босни и Херцеговини, Закон о попуњавању упражњеног мјеста члана Предсједништва Босне и Херцеговине, Закон о трезору институција Босне и Херцеговине, Закон о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини, Закон о поступку закључивања и извршења међународних уговора, те је дата сагласност за ратификацију низа међународних споразума и уговора.

Утврђена је и процедура за доношење закона и других аката чији предлагач није Савјет министара Босне и Херцеговине и Предсједништво Босне и Херцеговине. Такође је одлучено да се оснује Привремени секретаријат Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, а након тога усвојена је Одлука о организацији Секретаријата Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Веома значајно за рад домова било је усвајање пословника Представничког дома и Дома народа.

Почетком јуна 2000. године потврђено је именовање Спасоја Тушевљака за предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине, којег је четири мјесеца касније на посљедњој сједници Представничког дома другог сазива на тој функцији замијенио Мартин Рагуж.

Други сазив урадио је много више од првог, што се могло и очекивати. Прихваћен је велики број закона, дата је сагласност за ратификацију већег броја споразума, остварена је успјешна сарадња са другим институцијама власти у Босни и Херцеговини, усвојени су пословници оба дома. Истина, одбијено је и много предлога закона, али с обзиром на специфичности државне организације тако нешто било је очекивано и потпуно разумљиво. У сваком случају, и формално и суштински, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине је у те двије године наставила свој развојни пут и показала се као орган развијене парламентарне демократије.

Трећи сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (2000–2002)

Након избора одржаних у јесен 2000. године, највише разлога за задовољство имала је СДП-Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине -Социјалдемократи. СДП је добио девет посланичких мандата, и то осам из Федерације Босне и Херцеговине и један из Републике Српске. Једно мјесто мање у Представничком дому добила је СДА, док је СДС добио шест мандата. По пет посланичких мандата добиле су Странка за БиХ и ХДЗБиХ, док је два мјеста изборила ПДПРС. По једно мјесто добили су: НХИ, СНСPC, ДСПБиХ, СПРС, ДНЗБиХ, Коалиција СНСД – ДСП и БПС. На конститутивној сједници Представничког дома за предсједавајућег и замјенике предсједавајућих изабрани су: Сеад Авдић, Жељко Мирјанић и Мариофил Љубић. Након тога, Божидар Матић, кандидат Алијансе за промјене, именован је за предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине. Занимљиво је да је прва сједница Дома народа одржана тек 20. марта 2001. године. Након оснивања клубова народа именовани су предсједавајући и замјеници предсједавајућег: Илија Шимић, Сејфудин Токић и Никола Шпирић. На мартовским сједницама оба дома именовани су чланови Предсједништва Босне и Херцеговине: Бериз Белкић из бошњачког народа, те Јозо Крижановић из хрватског народа. У овом мандату, Представнички дом одржао је 32, а Дом народа 25 сједница. Сједнице оба дома одржане у априлу и мају 2001. године остаће упамћене по усвајању већог броја предлога закона у првом читању (између осталог Закон о застави Босне и Херцеговине, Закон о грбу Босне и Херцеговине, Закон о државној химни Босне и Херцеговине, те Закон о Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине). Поред тога, дата је сагласност за ратификацију већег броја споразума и уговора (са Хрватском, Швајцарском и Грчком).

До љетне паузе чланови Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине усвојили су више закона: Закон о застави Босне и Херцеговине, Закон о грбу Босне и Херцеговине, Закон о Државној граничној служби Босне и Херцеговине, Закон о слободним зонама у Босни и Херцеговини, Закон о измјенама и допунама Закона о путним исправама Босне и Херцеговине. Усвојен је и Закон о измјенама и допунама Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине. Након што је Божидар Матић поднио оставку на 12. сједници Представничког дома, одржаној 12. јула 2001. године, за предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине именован је Златко Лагумџија. Значајно је било и усвајање Резолуције о повјерењу и помирењу у Босни и Херцеговини и Резолуције о привредној и социјалној политици у Босни и Херцеговини.

Наредних мјесеци домови су често засједали, обично са обимним дневним редом. Усвојен је велики број закона, међу којима треба издвојити: Изборни закон Босне и Херцеговине, Закон о архивској грађи и Архиву Босне и Херцеговине, Закон о личној карти држављана Босне и Херцеговине, Закон о централној евиденцији и размјени података Босне и Херцеговине, Закон о пребивалишту и боравишту грађана Босне и Херцеговине, као и Закон о намјени и коришћењу имовине коју је Босна и Херцеговина добила по Споразуму о питањима сукцесије бивше Југославије. Дата је сагласност за ратификацију више споразума и уговора (међу њима се издвајају они потписани са Сједињеним Америчким Државама и Уговор о зајму са Европском банком за обнову и развој за пројекат реконструкције жељезница).

Неки предлози закона провлачили су се кроз више скупштинских засједања у посљедњим мјесецима 2001. године да би на крају послије усаглашавања ипак били усвојени: Закон о Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине, Закон о измјенама и допунама Закона о спољном дугу Босне и Херцеговине, Закон о индустријској својини у Босни и Херцеговини, Закон о међународном и међуентитетском друмском превозу, те Закон о друштвима и фондацијама Босне и Херцеговине. Поред тога, једногласно је донесена Одлука о измјени Пословника Представничког дома те усвојене Резолуција о несталим лицима у Босни и Херцеговини и Резолуција о опредијељености Босне и Херцеговине за пријем у пуноправно чланство Савјета Европе. У прва два мјесеца 2002. године највише пажње поклоњено је оним предлозима закона који нису добили подршку крајем претходне године. Након рада у комисијама и усаглашавања, усвојени су: Закон о деминирању у Босни и Херцеговини, Закон о оснивању Института за акредитовање Босне и Херцеговине, Закон о измјенама и допунама Закона о царинској политици Босне и Херцеговине, Закон о слободним зонама у Босни и Херцеговини као и Закон о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине. Уз то, посланици и делегати дали су сагласност за ратификацију већег броја споразума, уговора и конвенција (са Италијом, Аустријом, Словенијом, Хрватском, Уједињеним нацијама, Швајцарском, Мађарском и Кувајтом).

Током 2002. године парламентарни живот био је веома богат, и по бројности сједница и по разноврсности питања о којима се расправљало. Одржано је неколико сједница домова Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине које су резултирале усвајањем Закона о ауторском праву и сродним правима у БиХ, Закона о употреби и коришћењу знака Црвеног крста/ крижа Босне и Херцеговине, Закона о Правобранилаштву Босне и Херцеговине, Закона о заштити потрошача Босне и Херцеговине, Закона о државној управи Босне и Херцеговине, Закона о Агенцији за информације и заштиту Босне и Херцеговине, Закона о заштити права националних мањина, Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине, Закона о Омбудсмену Босне и Херцеговине, Закона о концесијама Босне и Херцеговине, Закона о Јавном радио-телевизијском сервису Босне и Херцеговине, Закона о Суду Босне и Херцеговине, Закона о измјенама и допунама Закона о индустријској својини у Босни и Херцеговини, Закона о одликовањима, Закона о употреби и заштити назива Босне и Херцеговине, Закона о измјенама и допунама Закона о ваздухопловству Босне и Херцеговине, Закона о граду Сарајево – главном граду Босне и Херцеговине, Закона о ветеринарству Босне и Херцеговине, те Закона о задругама. Дата је сагласност за ратификацију више споразума и уговора (најважнија су била два споразума о развојном кредиту са Међународном асоцијацијом за развој који су се односили на привредни сектор, односно прилагођавање пословног амбијента). Усвојено је и неколико резолуција, а међу њима можемо издвојити: Резолуцију о младима у Босни и Херцеговини и Резолуцију о гарантовању људских права грађанима Босне и Херцеговине.

На 22. сједници Представничког дома, одржаној 15. марта 2002. године, одобрено је именовање Драгана Микеревића за предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине. Ипак, без сумње, најважнији напредак остварен је на сједници Представничког дома, када је једина тачка дневног реда била расправа о спровођењу Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине о конститутивности бошњачког, хрватског и српског народа и њиховој једнакоправности на цијелој територији Босне и Херцеговине, коју су, као коначну и обавезујућу, ентитетске скупштине морале досљедно спровести.

Међутим, неки предлози закона нису наишли на подршку посланика или делегата, те су упућени на даља усаглашавања. Такав је био случај са: Предлогом закона о статистици, Предлогом закона о празницима Босне и Херцеговине, Предлогом закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине, као и Предлогом закона о ваздухопловству Босне и Херцеговине. Предлог закона о равноправности полова није добио ентитетску већину те је упућен на усаглашавање. Исти случај је био и са Предлогом закона о кретању и боравку странаца и азилу.

Овај сазив са много усвојених закона потврдио је узлазну путању у развоју Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Управо захваљујући успјешности у раду Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине израженој кроз усвајање закључака о обавезној конститутивности народа на цијелој територији наше земље, усвајању неколико значајних резолуција, усвајању бројних квалитетних и неопходних закона, грађани Босне и Херцеговине имали су много разлога за оптимизам. Томе је свакако допринијела и чињеница да сједнице оба дома нису биле обиљежене тешким ријечима и међунационалним трзавицама, већ да је на њима доминирао дух сарадње и жеље да се постигне што је могуће више.

Оптимизму је доприносила и релативно повољна социјално-економска слика у читавој држави. Због свега тога може се констатовати да је ово био динамичан период и у послијератном развоју Босне и Херцеговине и у развоју Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ка ефикасној државној институцији. Након што је у ранијем периоду Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине превладала бројне препреке и изазове, сада је могла да настави свој даљи развој праћена све већим очекивањима комплетне босанскохерцеговачке јавности.

Четврти сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (2002–2006)

Послије избора одржаних у јесен 2002. године, 10 мјеста у Представничком дому добила је СДА. Странка за Босну и Херцеговину добила је шест мандата. Нешто слабији изборни резултат постигао је СДС са пет мандата. Исти број мандата добила је Kоалиција ХДЗ – Демокршћани. Четири мјеста у Представничком дому освојила је СДПБиХ. Са листе СНСД-а изабрана су три кандидата, док је ПДПРС добио два мандата. По један мандат освојили су: НХИ, ДНЗБиХ, Економски блок ХДУ – За бољитак, БОСС, СПУБиХ, СПРС, те СРСРС. Једна од карактеристика овог сазива Представничког дома био је и велики број посланика, који су напуштали странкe или коалицијe којима су до тада припадали постајући независни посланици. За предсједавајућег и замјенике предсједавајућег Представничког дома изабрани су: Шефик Џаферовић, Борислав Паравац и Бариша Чолак. Убрзо након тога, Борислава Паравца, који је именован за члана Предсједништва Босне и Херцеговине, замијенио је Никола Шпирић, а Баришу Чолака, који је именован за министра у Савјету министара Босне и Херцеговине, замијенио је Мартин Рагуж. За предсједавајућег и замјенике предсједавајућег Дома народа изабрани су: Велимир Јукић, Мустафа Памук и Горан Милојевић. За разлику од претходних сазива, када је мандат посланика и делегата трајао двије, сада је њихов мандат продужен на четири године. Стога не изненађује да је Представнички дом одржао чак 85, док је Дома народа одржао 63 сједнице. На петој сједници Представничког дома, одржаној 23. децембра 2002. године, потврђено је именовање Аднана Терзића за предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине.

У 2003. години посланици и делегати усвојили су велики број предлога закона, од којих треба издвојити: Закон о увозу и извозу оружја и војне опреме, Закон о министраствима и другим органима управе Босне и Херцеговине, Закон о Агенцији за рад и запошљавање Босне и Херцеговине, Закон о равноправности полова у Босни и Херцеговини, Закон о извршном поступку пред Судом Босне и Херцеговине , Закон о одликовањима Босне и Херцеговине, Оквирни закон о основном и средњем образовању у Босни и Херцеговини, Прелазни закон о спајању царинских управа и оснивању Управе за индиректно опорезивање, Закон о Савјету министара Босне и Херцеговине, Закон о комуникацијама, Закон о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини, Закон о судским таксама у поступку пред Судом Босне и Херцеговине, те Закон о ваздухопловству Босне и Херцеговине. Усвојени су и закони које је наметнуо високи представник: Закон о измјени Закона о држављанству Босне и Херцеговине, Закон о кривичном поступку Босне и Херцеговине, Кривични закон Босне и Херцеговине, Закон о судској полицији, Закон о кретању и боравку странаца и азилу, Закон о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока.

У овом периоду посланици и делагати прихватили су више измјена и допуна ранијих закона. Међу њима истичемо: Закон о избјеглицама из Босне и Херцеговине и расељеним лицима у Босни и Херцеговини; Закон о међународном и међуентитетском друмском превозу; Закон о Централној банци Босне и Херцеговине; Закон о преносу, регулатору и оператеру система електричне енергије; Закон о политици директних страних улагања у Босни и Херцеговини; Закон о слободним зонама у Босни и Херцеговини, Закон о удружењима и фондацијама Босне и Херцеговине, Закон о увозу и извозу оружја и војне опреме, Закон о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине, Изборни закон Босне и Херцеговине, Закон о Савјету министара Босне и Херцеговине. Дата је сагласност за ратификацију великог броја споразума, уговора, конвенција, протокола и меморандума (највише проблема изазвала је ратификација Споразума између Босне и Херцеговине и Сједињених Америчких Држава у вези са предајом лица Међународном кривичном суду, али је послије дуже расправе дата сагласност и за ратификацију овог споразума).

Од других значајних момената треба истаћи усвајање Плана мјера и радњи на побољшању безбједносне ситуације у Босни и Херцеговини (с тим у вези било је и подржавање документа Безбједносна политика Босне и Херцеговине, који је доставило Предсједништво Босне и Херцеговине), дуге расправе о Коридору 5ц, дискусије о случају тзв. државног удара, што је за посљедицу имало и формирање комисије за испитивање овог случаја, као и именовање омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине. Од највећег значаја било је усвајање Закона о одбрани Босне и Херцеговине крајем 2003. године. Сједнице оба дома одржане у 2004. години обиловале су усвајањем бројних закона од којих издвајамо: Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у Босни и Херцеговини, Закон о Обавјештајнобезбједносној агенцији Босне и Херцеговине, Закон о полицијским службеницима Босне и Херцеговине, Оквирни закон о високом образовању у Босни и Херцеговини, Закон о оснивању Компаније за пренос електричне енергије, Закон о важности јавних исправа, Закон о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине, Закон о рачуноводству и ревизији Босне и Херцеговине, Закон о спољнотрговинској политици Босне и Херцеговине, Закон о Јавном радио-телевизијском сервису Босне и Херцеговине, Закон о царинској политици Босне и Херцеговине, Закон о Државној граничној служби Босне и Херцеговине, Закон о финансирању институција Босне и Херцеговине, Закон о порезу на додату вриједност, Закон о порезу на промет производа и услуга, као и Закон о акцизама. Поред тога, усвојене су измјене и допуне низа раније усвојених закона.

У истом периоду, оба дома дала су сагласност на низ споразума, уговора, конвенција, протокола и меморандума (најчешће привредни уговори са европским државама, као и неколико кредитних споразума са Европском банком за обнову и развој). Од осталих догађања треба издвојити честе расправе о начинима заштите домаће производње (планови у оквиру пројекта “Купујмо домаће”), наставак разговора о Коридору 5ц, затим дискусије о неопходности реформи у Босни и Херцеговини, као и о потреби избалансираности кадрова у институцијама Босне и Херцеговине по националном принципу. Ипак, оно што је обиљежило парламентарни живот у овом периоду и чему је посвећено највише времена јесте реформа одбране кроз доношење Закона о одбрани, именовање првог министра одбране Босне и Херцеговине (чиме је Савјет министара Босне и Херцеговине проширен на девет министарстава) и потврђивање именовања кандидата на генералске позиције у Оружаним снагама Босне и Херцеговине, што је успјешно обављено до половине 2004. године. Треба издвојити усвајање Изјаве о испуњавању обавеза Босне и Херцеговине из Студије изводљивости ради отпочињања преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

У периоду до краја овог мандата парламентарну процедуру успјешно су прошли и усвојени су: Закон о поштама Босне и Херцеговине, Закон о конкуренцији те Закон о жељезницама Босне и Херцеговине. Треба споменути и усвајање измјена и допуна ранијих законских аката: Закона о Централној банци Босне и Херцеговине, Закона о раду у инстутицијама Босне и Херцеговине, Закона о Државној агенцији за истраге и заштиту, Закона о заштити права националних мањина, Закона о порезу на додату вриједност, Закона о заштити тајних података, Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини, Закона о поступку принудне наплате индиректних пореза у Босни и Херцеговини, Закона о Управи за индиректно опорезивање, Закона о служби у Оружаним снагама Босне и Херцеговине, Закона о Јавном РТВ сервису Босне и Херцеговине, Закона о заштити потрошача Босне и Херцеговине, Закона о измирењу обавеза по основу рачуна старе девизне штедње, Закона о класификацији дјелатности у Босни и Херцеговини, Закона о заштити личних података и Закона о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини.

Актуелност питања ангажовања Оружаних снага Босне и Херцеговине у мировним мисијама такође је заокупљала пажњу чланова оба дома. Дата је сагласност за ратификацију великог броја разних споразума, уговора, конвенција и на меморандуме са државама, банкама и кредитним заводима. За члана Предсједништва Босне и Херцеговине из хрватског народа именован је Иво Миро Јовић. У том периоду интересантне расправе на сједницама вођене су о издавању и изгледу пасоша и регистарских таблица аутомобила. Бројне полемике изазвале су и анализа спољнотрговинског дефицита наше земље са посебним освртом на анализу резултата одлуке Савјета министара о привременом обустављању нулте царинске стопе по уговору о слободној трговини са Србијом и Црном Гором, односно Хрватском, Оквирни закон о високом образовању у Босни и Херцеговини, донације које је Боснa и Херцеговинa добила у периоду од 1996. до 2005. године, а након бурних расправа, усвојена је и Резолуција о антифашизму.

Међу осталим парламентарним успјесима може се навести усвајање: Одлуке о прихватању Споразума о реструктурирању полицијских структура у Босни и Херцеговини, Одлуке о организацији Секретаријата Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Одлуке о оснивању Савјета националних мањина Босне и Херцеговине и Документа о политици додјеле концесија у Босни и Херцеговини. Треба истакнути и одбијање Информације о правним ефектима увођења пореза на додату вриједност за период јануар-март 2006. године. Прилична пажња посвећена је и активностима Обавјештајно-безбједносне агенције Босне и Херцеговине, учешћу Оружаних снага Босне и Херцеговине у мировним операцијама, Коридору 5ц и Јавном РТВ систему.

Оно што је обиљежило парламентарни живот у 2006. години био је покушај уставне реформе крајем априла (априлски пакет уставних промјена). Овоме је претходио споразум шест политичких партија (СДА, СДПБиХ, СДС, ХДЗ, СНСД и ПДП), потписан 18. марта. На основу тог споразума Предсједништво БиХ утврдило је Предлог амандмана на Устав БиХ и доставило га у парламентарну процедуру. По мишљењу многих, ово је био најзначајнији политички догађај у Босни и Херцеговини након потписивања Дејтонског споразума. Циљ ове уставне реформе био је успостављање ефикаснијих и рационалнијних државних институција на путу наше земље према чланству у Европској унији и НАТО-у. Расправа о томе вођена је на сједници Представничког дома, одржаној 25. и 26. априла. Првог дана сједница је трајала чак до 2 часа послије поноћи, док је наставак услиједио сутра у послијеподневним часовима. На крају, након силних излагања, реплика и изношења ставова клубова и посланика обављено је гласање, при чему је за усвајање амандмана гласало 26, док је против било 16 посланика. Амандмани нису усвојени јер је за њихово усвајање потребна двотрећинска већина.

Четврти сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине урадио је много са аспекта извршавања уставних функција на рјешавању нагомиланих проблема. Без сумње најважније је било усвајање Закона о одбрани Босне и Херцеговине, у оквиру реформе оружаних снага, као и почетак реформе полицијских снага у Босни и Херцеговини, која је свој епилог доживјела нешто касније, у сљедећем сазиву Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Поред тога, пажњу заслужује и покушај уставне реформе, која је доживјела свој неуспјех на засједањима крајем априла 2006. године.

Пети сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (2006–2010)

Након избора одржаних почетком октобра 2006. године девет посланичких мјеста у Представничком дому добила је СДА, док је Странка за Босну и Херцеговину такође постигла одличан изборни резултат добивши осам мандата. Најбољи изборни резултат у Републици Српској постигао је СНСД добивши седам мјеста.

СДПБиХ добио је пет мандата у Представничком дому, док су три мјеста припала ХДЗ – Хрватској коалицији – ХНЗ. Исти број мандата добио је и СДС. Са листе Хрватско заједништво (ХДЗ-а 1990 ХЗ- ХСС- ХКДУ-ХДУ-Демокршћани) изабрана су двојица кандидата, док су по једно мјесто добили: ПДППC, ДНЗБиХ, Народна странка Радом за бољитак, ДНС и БПС.

За чланове Колегијума Представничког дома, који чине предсједавајући и два замјеника предсједавајућег, изабрани су: Милорад Живковић, Нико Лозанчић и Бериз Белкић.

Како је то предвиђено Уставом, у предвиђеном року извршено је и делегирање у Дом народа. У Колегијум Дома народа изабрани су: Сулејман Тихић, Младен Иванић (којег је 2009. године замијенила Душанка Мајкић, јер је ПДППC прешла у опозицију) и Илија Филиповић.

У овом мандату одржане су 83 cједнице Представничког дома и 49 сједница Дома народа. Уз редован парламентарни рад, посланици оба дома ангажовани су и у раду бројних комисија с циљем што бржег и ефикаснијег рада, који ће допринијети бржем усвајању неопходних закона и других аката потребних за испуњавање европских стандарда и приближавање наше земље евроатлантским интеграцијама.

Као велики успјех може се сматрати потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, као један од корака на пута ка пуноправном чланству у Европској унији. У том процесу веома важну улогу имала је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, која је у октобру 2008. године дала сагласност за ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

Када је ријеч о овом сазиву државног парламента, не смије се заобићи ни усвајање закона о полицијским структурама у Босни и Херцеговини, чиме је окончана и реформа полицијских снага у нашој земљи. Треба истаћи и усвајање Амандмана I на Устав Босне и Херцеговине. Уз ово, велику пажњу посланика и делегата и даље је заокупљало питање заштите домаће производње.

* * *

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, за деценију и по колико постоји, прешла је дуг пут од институције за коју је у почетку био успјех само окупљање изабраних посланика и делегата, преко мање или више ефикасног рада, па све до данас, када се од ње очекује доношење оних закона који ће омогућити бољи живот свих грађана Босне и Херцеговине без обзира на њихову националну или вјерску припадност, као и приближавање Европској унији.

Значајну улогу у раду Парламентране скупштине Босне и Херцеговине у овом периоду имала је Канцеларија високог представника. Високи представник неметнуо је један број закона, који су накнадно разматрани и потврђивани у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине.

У сваком случају Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине је за ових петнаестак година оправдала своје постојање извршавањем бројних функција које има према Анексу 4. Мировног споразума. У будућности се пред Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине постављају захтјеви и задаци за јачање државне власти, развој и стабилизацију нашег друштва, брже спровођење реформи на путу евроатлантских интеграција.

– Мр сц. Аранђел Смиљанић