Историја парламентаризма у БиХ
Средњевјековна босанска држава
Босна се у средњем вијеку први пут помиње као земљица смјештена вјероватно у горњем току ријеке Босне. Прво се формирала као област у саставу јачих сусједних држава, а затим постаје полузависна или самостална држава са својим бановима (XII-XIV вијека) и коначно од 1377. године са краљевима, са знатно проширеним границама.
(из Монографије "Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине", издање 2010. године)
Осим владара, у средњовјековној босанској држави веома важна институција био је државни сабор, познатији као станак. Он се у изворима сусреће и под називима: збор, сва Босна, сав русаг босански, а понекад и само Босна, те consilium, universale colloquium, collatio, adunacio и др.
Израз станак први пут се помиње у повељи бана Твртка I Котроманића 1354. године. Станак је сазиван по потреби, а обично је то радио владар који би предсједавао његовим радом и водио сједнице. У вријеме крупних унутрашњих проблема у земљи, до којих би повремено долазило, као што је на примјер била смјена владара, станак би сазивала крупна властела. Станак је одржаван најчешће тамо гдје је био владарев двор: у Милама, Милодражу, на Бобовцу, Сутјесци и у Јајцу. Право учешћа у раду станка имали су властела и велможе, добри Бошњани, добри људи, господа русашка – а ови изрази су у изворима на латинском и италијанском језику имали исто значење - барони Босне.
Остаци средњовјековног краљевског града Бобовца из прве половине XИВ вијека с обновљеном капелом. На локалитету Бобовца пронађено је пет гробница с посмртним остацима босанских краљева.
Тадашњи босански сабор био је скуп властеле која је као државна институција заједно са владаром одлучивала о важним државним пословима. Његове функције и надлежности обухватале су најважније државне послове попут попуњавања босанског пријестоља, крунисања босанских владара, спољне политике, продаје или уступања босанске државне територије сусједним државама, склапања и потписивања уговора са сусједним државама, одлучивања о рату и миру и других важних питања. Владари би на основу одлука сабора издавали повеље. Колико ће станак имати утицаја на државне послове зависило је од односа снага између владара и властеле, који се у средњовјековној Босни мијењао.