24. сједница Дома народа Парламентарне скупштине БиХ - Делегатска питања

Делегат Слободан Шараба поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: „Да ли је тачна информација да ће се преговори о прекатегоризацији граничног прелаза Иваница одржати тек у децембру 2009. године?“

Делегат Хазим Ранчић поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: „Зашто предсједавајући и министри у Савјету министара Босне и Херцеговине не присуствују сједницама Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине?“ Делегат Хазим Ранчић поставио је и сљедеће питање Савјету министара БиХ и Предсједништву БиХ: „У члановима 7. и 8. Закона о обавјештајно безбједносној агенцији БиХ предвиђена је обавеза Савјета министара БиХ и Предсједништва БиХ да припреме, одобре и доставе Парламентарној скупштини БиХ на усвајање Платформу обавјештајно-безбједносне политике која садржи опште смјернице за рад ОБАБиХ у складу са међународним стандардима. Зашто Савјет министара БиХ и Предсједништво БиХ нису испунили своју обавезу и припремили, одобрили и доставили Парламентарној скупштини БиХ на усвајање Платформу обавјештајно-безбједносне политике за рад ОБАБиХ за 2009. годину.“

Делегат Рудо Видовић поставио је и сљедеће питање Регулаторној агенцији за комуникације БиХ: „Законом о комуникацијама, Регулаторна агенција за комуникације, у сарадњи са Савјетом министара, задужена је за управљање фреквенцијама и за израду Плана намјене фреквенција. Такође, Агенција према истом закону предузима одговарајуће мјере у сврху обезбјеђења ефикасне и несметане употребе радиоспектра БиХ. Такође, Агенција за комуникације усваја План намјене радио-фреквентих опсега, којим се дефинишу радио-фреквенције или радио-фреквентни опсези намијењени за индивидуалне радио-комуникације и индивидуалне групе корисника. Познато је да се либерализацијом тржишта комуникација у БиХ већ назире намјера и потреба за увођењем пете генерације бежичних приступних система (WiMAX) у опсегу 3,5 GHz. Али исто тако познато је да постојећа преносна и емисиона инфраструктура ЈРТВ система БиХ користи дио тог фреквентног спектра предвиђеног за Wi MAX услуге. Ослобађањем спорног радио-фреквентног опсега заштитили би се домаћи телеком оператери, убрзао процес увођења дигиталне телевизије БиХ, те испуниле преузете међународне обавезе у хармонизираном коришћењу радио-фреквенција итд. У том смислу постављам питање Регулаторној агенцији за комуникације БиХ: 1. Када ће се ослободити фреквентни спектар предвиђен за WiMAX услуге, а који тренутно користи Јавни РТВ систем БиХ?“

Делегат Адем Ибрахимпашић поставио је сљедећа питања Савјету министара БиХ: ''1. У јануару мјесецу, у једној телевизијској емисији, замјеник министра цивилних послова изјавио је да се у ладицама Савјета министара БиХ налази око 200 готових законских пројеката. Како је, по општем мишљењу, Парламентарна скупштина БиХ прилично незапослена, питање гласи: - Колико је тачно готових законских пројеката 'у ладицама' Савјета министара БиХ и зашто се ти закони не пуштају у парламентарну процедуру? 2. Дана 23. септембра 2008. године, Одбор пиварске индустрије БиХ при Спољнотрговинској комори БиХ, који чине све домаће пиваре, доставио је формални захтјев под бројем протокола 25-9130/08 Министарству спољне трговине и економских односа како би се иницирале мјере заштите ради рјешавања питања прекомјерног нивоа увоза пива, који чини неких 63% од укупне потрошње у БиХ у 2007. години. Овај формални захтјев предан је у складу са Одлуком о мјерама заштите домаће производње од прекомјерног увоза и усвојио га је Савјет министара БиХ 23. септембра 2002. године (Службени гласник БиХ, бр. 30/2002), на основу чланова 31. и 33. Закона о спољнотрговинској политици БиХ (''Службени гласник БиХ'', број 7/98) и члана 14. Закона о Савјету министара БиХ, који је такође у складу са чланом 22. Споразума ЦЕФТА. Члан 22. Споразума ЦЕФТА дефинише да било који члан ЦЕФТА-е може да уведе заштитне мјере у случају да држава може да докаже прекомјерни увоз који наноси озбиљну штету домаћој индустрији. Одбор пиварске индустрије обезбиједио је све потребне званичне податке с циљем доказивања прекомјерног увоза и доказао да постоји случај за увођење унилатералних мјера од стране Босне и Херцеговине. Питање гласи : када ће Министарство спољне трговине и економских односа или поступити по захтјеву Одбора пиварске индустрије БиХ или га одбити?“

Делегат Хилмо Неимарлија поставио је и сљедеће питање премијеру Републике Српске, Министру правде РС, Министру за избјеглице РС, Високом судском и тужилачком савјету БиХ, Високом представнику у БиХ и Мисији ОЕБС-а у БиХ: „Носиоци најодговорнијих дужности у Републици Српској годинама већ у различитим приликама истичу спровођење имовинских закона и остварење поврата имовине као један од успјеха власти Републике Српске. Након предбајрамског паљења џамије у Кули Фазлагића ти званичници су се огласили изјавама о равноправности припадника различитих вјерских и етничких заједница у РС-у и о чврстој опредијељености власти РС-а на очувању те равноправности. Међутим, има ли уопште смисла говорити да смо ушли у четрнаесту годину од потписивања Дејтонског споразума и да Фати Орловић још није враћена имовина, да се ни након тринаест година и два мјесеца дејтонског мира и закона повратници у Коњевић Поље не допушта коришћење властите окућнице. Фати Орловић ускраћује се право на сопствену имовину, на сопствену окућницу. Старицу из Коњевић Поља малтретирају, муче и тероризирају зато што тражи своје право које јој припада по Уставу Републике Српске, по Дејтонском мировном споразуму и његовим анексима 4, 6 и 7, по Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, по Универзалној декларацији о људским правима. Судски и други органи Републике Српске изругују се тим највишим законским актима БиХ и данашњег свијета и злоупотребљавајући ниже законске акте кажњавају Фату Орловић. Кажњавајући Фату Орловић, они повратницима у Републику Српску упућују поруку која је неупоредиво конкретнија и битно друкчија од порука које пригодно упућују високи званичници РС-а. Прије неколико дана Окружни суд у Бијељини осудио је на мјесец дана затвора условно Фату Орловић. Пресуда је донесена а да Суд није ниједном ни позвао осуђену. Може ли се тај акт примити другачије него као ужасавајући случај изругивања са правдом као цивилизацијска срамота! Премијеру Републике Српске, Министру правде РС, Министру за избјеглице РС, Високом судском и тужилачком савјету БиХ, Високом представнику у БиХ, Мисији ЕБС-а у БиХ упућујем сљедеће питање: Када ће бити обустављено безобзирно двоструко насиље над Фатом Орловић и када ће повратница из Коњевић Поља коначно моћи уживати елементарно људско право власништва и основну људску слободу несметаног кретања у својој кући и својој окућници?“

Делегат Душанка Мајкић поставила је сљедеће питање Савјету министара БиХ: „Превозници из БиХ су већ годинама једини у Европи који не могу имати ознаку TIR на камионима, која у цијелој Европи омогућава лакши и јефтинији прекогранични превоз. Због спорог и неефикасног рјешавања овог преблема у БиХ, домаћи превозници али и привреда ове земље трпе велике финансијске губитке. Без TIR ознаке наши превозници, умјесто да крстаре европским путевима и доносе толико потребан новац за развој ове земље, своје камионе држе паркиране и чекају домаће политчаре да коначно нешто ураде за њих. Или, ако се пак одлуче на превоз, плаћају веће гаранције за прелазак преко границе, морају чекати у непрегледним колонама на границама. И не само то. Да би дошли до појединих земаља, возачи морају носити велику количину новца у кешу. Да имају TIR ознаку, имали би много лакши и једноставнији режим преласка граница. Молим Савјет министара да ми хитно одговори на сљедеће питање: С обзиром да је БиХ једина земља у Европи која није чланица система TIR, молим одговор када ће бити успостављен СИСТЕМ TIR у БиХ“?

Делегат Сулејман Тихић поставио је и сљедеће питање Савјету министара БиХ: „Зашто Савјет министара БиХ (Минстарство спољне трговине БиХ, Министарство финансија и трезора БиХ, Управа за индиректно опорезивање) не предложи измјене Закона о акцизама и другим прописима, којима би се увео реципроцитет за све производе, посебно дуванске, свим државама, нарочито сусједним (Република Хрватска и Србија) и тако осигурали равноправни услови произвођачима из БиХ на другим тржиштима. На овај би се начин заштитила домаћа производња, повећали јавни приходи, смањио спољнотрговински дефицит. На дискриминацију домаћих произвођача и погодовање произвођачима сусједних земаља указује се посљедњих неколико година. Хоће ли неко због тога одговарати?“