Делегација Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Сјеверноатлантског савеза (НАТО)
-
Адемовић, Кемал
Предсједавајући
-
Пендеш, Марина
Прва замјеница предсједавајућег
-
Петровић, Обрен
Други замјеник предсједавајућег
| ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ: | Адемовић, Кемал |
|---|---|
| ПРВА ЗАМЈЕНИЦА ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕГ: | Пендеш, Марина |
| ДРУГИ ЗАМЈЕНИК ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕГ: | Петровић, Обрен |
| КОНТАКТ | |
|
|
|
|
Парламентарна скупштина Сјеверноатлантског савеза (ПСНАТО)
Parliamentary Assembly of the North Atlantic Treaty Organisation
Парламентарна скупштина НАТО-а (eng. Parliamentary Assembly of the North Atlantic Treaty Organisation) јесте интерпарламентарна организација основана 1955. године која окупља парламентарце из 32 државе чланице НАТО-а. Уз пуноправне чланице, у активностима Скупштине учествују и државе кандидаткиње, међу којима је и Босна и Херцеговина, као и државе партнери за свеобухватну безбједност и партнери за стабилност.
Земље чланице ПСНАТО-а: Албанија, Белгија, Бугарска, Црна Гора, Чешка Република, Данска, Естонија, Финска*, Француска, Грчка, Хрватска, Исланд, Италија, Канада, Летонија, Литванија, Луксембург, Мађарска, Холандија, Норвешка, Њемачка, Пољска, Португал, Румунија, Сједињене Америчке Државе, Сјеверна Македонија, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска*,Турска и Велика Британија.
Државе кандидаткиње за чланство у ПСНАТО-а су: Босна и Херцеговина, Грузија и Украјина*.
Радни језици ПСНАТО-а су енглески и француски, а њени циљеви могу се дефинисати на сљедећи начин:
- подстицати дијалог међу парламентарцима о кључним безбједносним питањима;
- олакшати парламентарну информисаност и разумијевање најважнијих безбједносних питања и политика Савеза;
- пружити НАТО-у и владама држава чланица увид у заједничка парламентарна гледишта;
- обезбиједити већу транспарентност НАТО-ових политика;
- ојачати трансатлантске односе;
- допринијети развоју парламентарне демократије у евроатлантском подручју укључивањем парламентараца из држава нечланица у рад Скупштине;
- директно помагати парламентима који активно теже чланству у Савезу;
- унаприједити сарадњу са земљама које траже партнерску сарадњу, а не чланство, укључујући државе Кавказа, Средње Азије и јужног Медитерана;
- доприносити развоју парламентарних механизама, пракси и стручних знања нужних за ефикасну демократску контролу оружаних снага;
- осигурати форум за разматрање питања која надилазе уске дефиниције безбједности, а која утичу на кохезију и интересе атлантске заједнице.
ПСНАТО одржава два пленарна засједања годишње - у прољеће и у јесен.
Парламентарна скупштина НАТО-а има Биро који чине предсједник, пет потпредсједника, благајник и генерални секретар, те главно управно тијело, Стални комитет, који чине шеф сваке делегације држава чланица, предсједник, пет потпредсједника, благајник и генерални секретар.
ПСНАТО има пет комитета и осам поткомитета. Комитети припремају извјештаје и препоруке у вези саНАТО-ом, који се затим разматрају на пленарној сједници. Препоруке се након усвајања упућују парламентима и владама држава чланица и придружених чланица, НАТО-у и другим међународним организацијама. Сви комитети одржавају своје сједнице током прољетног и јесењег засједања ПСНАТО-а. Комитет за одбрану и безбједност и Политички комитет такође се састају сваког фебруара у Бриселу са високим званичницима НАТО-а и ЕУ. У оквиру комитета постоје поткомитети, који се детаљније баве посебним питањима. Поткомитети се састају неколико пута годишње и посјећују различите земље како би се упознали са ситуацијом на терену и о томе припремили извјештај својим комитетима и ПСНАТО-у.
Комитети и поткомитети ПСНАТО-а су:
1. Комитет за демократију и безбједност
- Поткомитет за отпорност и цивилну безбједност
2. Комитет за одбрану и безбједност
- Поткомитет за будуће безбједносне и одбрамбене способности
- Поткомитет за трансатлантску одбрамбену и безбједносну сарадњу
3. Одбор за економију и безбједност
- Поткомитет за транзицију и развој
- Поткомитет за трансатлантске економске односе
4. Политички комитет
- Поткомитет за партнерства НАТО-а
- Поткомитет за трансатлантске односе
5. Комитет за науку и технологију
- Поткомитет за технолошке трендове и безбједност
ПСНАТО сваке године организује Роуз-Рот семинаре као и семинар Медитерански дијалог, те програм за парламентарце у којем учествују нови чланови парламента.
Скупштина, такође, одржава годишњи Парламентарни трансатлантски форум у Сједињеним Америчким Државама, на којем чланови ПСНАТО-а са америчким стручњацима разматрају трансатлантска гледишта о низу питања у вези са НАТО-ом./p>
Од 25. маја 2007. Босна и Херцеговина има статус придружене чланице. Делегација ПСБиХ у ПСНАТО-у у том периоду је имала три члана.
Од 27. маја 2024. Босна и Херцеговина има статус државе кандидаткиње, што Делегацији ПСБиХ у ПСНАТО-у доноси додатне институционалне погодности, међу којима је и проширење делегације са три на пет чланова.
Међународни секретаријат ПСНАТО-а је тијело које обавља административне и послове организационе природе. Има око 30 експерата и стручњака који су распоређени према организационој шеми. Међународни секретаријат предводи генерални секретар којег именује ПСНАТО.
* Република Финска у априлу 2023. године званично постала 31. пуноправна чланица Парламентарне скупштине НАТО-а
* Краљевина Шведска у марту 2024. године званично постала 32. пуноправна чланица Парламентарне скупштине НАТО-а
*На прољетном засједању Парламентарне скупштине НАТО-а, одржаном у мају 2024. године у Софији (Република Бугарска), ове три земље су добиле статус кандидата.
ОДНОСИ НАТО-а И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Партнерство за мир - (ПфП)
Чланице НАТО одлучне су да оставе врата НАТО-а отворенима за партнере са Западног Балкана који желе приступити Савезу, који су спремни дијелити вриједности Савеза и вољни су и способни преузети одговорности и обавезе које доноси чланство. Евроатлантске интеграције – чланство у НАТО-у и Европској унији – препознате су као најбољи начин за постизање дугорочне, одрживе безбједности и стабилности у региону. Оваква политика „отворених врата“ исказује се у чињеници да је свим земљама у региону понуђена могућност уласка у НАТО-ов програм Партнерство за мир (ПфП) и да су оне прихватиле ту понуду.
Босна и Херцеговина (БиХ) покренула је 2003. године интензиван програм реформе одбране у партнерству саНАТО-ом, а од децембра 2006. године је чланица ПфП-а.
ПфП је оквир за практичну билатералну сарадњу између држава партнера и НАТО-а, скројен према појединачним потребама и реализован заједнички на нивоу и темпом који одаберу сами партнери, сатежиштем на демократским, институционалним и одбрамбеним реформама. Чланице ПфП-а расправљају и о питањима од узајамног интереса у оквирима Евроатлантског партнерског савјета, у којем сједе све чланице НАТО-а и партнерске земље. Активности ПфП-а залазе у бројне области, укључујући реформу одбране, политику и планирање одбране, цивилно-војне односе, образовање и обуку, војну сарадњу и обуку, планирање за случај ванредне ситуације и катастрофе те сарадњу у области науке и екологије.
БиХ учествује у три централна програма ПфП-а, а то су:
- Индивидуални партнерски програм (ИПП) -
- Процес планирања и ревизије (ПАРП) -
- Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) –
О аспирацијама ка чланству и релевантним реформама БиХ и НАТО потписали су и Безбједносни споразум, којим се дефинише размјена повјерљивих података између наше земље и НАТО-а, као и Споразум о статусу снага, којим се регулише боравак гостујућих снага из земаља НАТО-а и ПфП-а у БиХ, као и присуство гостујућих снага из БиХ у земљама НАТО-а и ПфП-а.
Интензивирани дијалог
Осим наведеног, БиХ је још од априла 2008. активна и у склопу Интензивираног дијалога саНАТО-ом, који је НАТО понудио нашој земљи на самиту у Букурешту.
Иначе, Интензивирани дијалог заснива се садржавом чланицом Партнерства за мир која предњачи у испуњавању својих обавеза на војно-политичким питањима и управљању кризама.
Акциони план за чланство (МАП)
Сљедећи корак у односима БиХ и НАТО-а представља Акциони план за чланство (МАП). МАП је програм савјетовања, помоћи и практичне подршке, скројен према специфичним потребама земаља које теже чланству у НАТО. То је вишефазни процес политичког дијалога и војних реформи које земље којима је МАП одобрен треба да ускладе с НАТО-овим стандардима, с коначним циљем уласка у НАТО. Предсједништво БиХ је у јуну 2009. године донијело одлуку о подношењу апликације за учешће наше земље у МАП-у.
На Самиту НАТО-а у Талину, који је одржан 22. и 23. априла 2010. године, министри спољних послова држава чланица НАТО-а сагласили су се да ће примити Босну и Херцеговину у МАП, али су његово спровођење везали уз одређене услове. НАТО је дефинисао да ће прихватити први годишњи план реформи БиХ према МАП-у тек када Босна и Херцеговина испуни услов књижења непокретне перспективне војне имовине, коју би користило Министарство одбране БиХ.
У вези с тим, Предсједништво БиХ је 18. априла 2012. године донијело Одлуку о величини, структури и локацијама ОСБиХ, којом су дефинисане 63 перспективне војне локације за потребе Министарства одбране БиХ и Оружаних снага БиХ.
Поступак књижења ових локација је у току.
Иначе, учешће у МАП-у не прејудицира одлуке Савеза у погледу будућег чланства.