35. сједница Дома народа Парламентарне скупштине БиХ - Делегатска питања

Делегат Божо Рајић поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: Босна и Херцеговина, сложена држава три конститутивна народа и свих грађана, има подједнако сложену уставну и животну стварност. Свакако, питање свих питања у овој земљи, од када ја памтим, јесте национална неравноправност. Овим питањем често се бавимо с добром намјером, а још чешће с политикантским мотивима. Не мислим да је питање националне равноправности једино важно, али сам увјерен да без његовог ваљаног рјешавања ништа друго неће бити ефикасно. Повод за питање које ћу поставити је одговор на делегатско питање Душанке Мајкић о националној структури руководећих лица и државних службеника у институцијама БиХ. Сасвим је сигурно да подаци из одговора потврђују неједнакоправан положај три конститутивна народа на највишим новоима државне моћи и да то стање захтијева озбиљну парламентарну дискусију. Додатни разлог за прибављање података и отварање расправе у Дому народа ПСБиХ чине бројни написи у медијима који без задршке тврде да су Бошњаци у реченим институцијама посве потиснути. Из наведених разлога предлажем Колегијуму Дома народа ПСБиХ уврштавање тачке дневног реда о националној заступљености свих запослених у институцијама БиХ, на начин да се подацима које смо добили у одговору додају и подаци о националној структури свих запослених у институцијама БиХ. С циљем комплетирања података за дискусију, делегатско питање упућујем Савјету министара БиХ како слиједи: а ) по којим прописима и критерјумима се врши попуна руководних функција у институцијама БиХ у погледу националне структуре, б) каква је национална структура свих запослених у институцијама БиХ, ц) на који начин и у којем року ће се извршити усклађивање националне структуре запослених у институцијама БиХ гдје постоји дебаланс?

Делегат Душанка Мајкић поставила је сљедећа питања Високом представнику за БиХ, Тужилаштву БиХ и Агенцији за истраге и заштиту БиХ- СИПА: У Одлуци ОХР-а о смјени Радислава Јовичића са положаја начелника Службе за оперативну подршку у СИПА-и, наведени су сљедећи разлози: 1. Радислав Јовичић је поступао изван комадног ланца унутар СИПА-е, чиме је онемогућио законито функционисање ове агенције. 2. Радислав Јовичић се послужио особљем и ресурсима СИПА-е, како би обављао надзор над радом Канцеларије високог представника. 3. Будући да Радислав Јовичић има приступ осјетљивим информацијама на свом положају у СИПА-и, оправдано и основно се сматра да му се не могу повјерити на чување тајности такве информације, због озбиљних и поузданих навода да се укључио у корупцију која обухвата новчана средства у замјену за откривање повјерљивих информација. У складу с тим, Радислав Јовичић је озбиљно угрозио интегритет и професионални кредибилитет СИПА-е. 4. Поред тога, Радислав Јовичић не посједује неопходне квалификације за свој садашњи положај и изабран је из политичких разлога, а не на основу законских критеријума. 5. На основу наведеног, Радислав Јовичић је опструисао активности на јачању владавине права у БиХ те је непосредно угрозио спровођење Општег оквирног споразума за мир у БиХ. С тим у вези делегат Душанка Мајкић поставила је сљедеће питање Високом представнику за БиХ: Зашто до данас нисте затражили кривичну истрагу против Радислава Јовичића и зашто докази против њега нису прослијеђени директору СИПА-е, Савјету министара БиХ и Тужилаштву БиХ? Делегат Душанка Мајкић поставила је сљедеће питање Тужилаштву Босне и Херцеговине: Како то да Тужилаштво БиХ до данас није тражило покретање истраге против Радислава Јовичића, иако се у образложењу ОХР-а о његовој смјени тврди да је почионио низ кривичних дјела (злоупотребу положаја или овлашћења, корупцију која обухвата примање новчаних средстава у замјену за откривање повјерљивих информација, прислушкивање без судског налога итд.)? Делегат Душанка Мајкић поставила је сљедеће питање Агенцији за истраге и заштиту - СИПА: 1. Да ли је СИПА извршила провјеру навода ОХР-а да је Р. Јовичић поступао изван законског командног ланца унутар СИПА-е, те да ли је тим актом онемогућено функционисање СИПА-е? 2. С обзиром да се Р. Јовичић, како стоји у Одлуци ОХР-а, послужио особљем и ресурсима СИПА-е како би обављао надзор над Канцеларијом високог представника, да ли је о томе било сазнања у СИПА-и каква је у том случају била улога Одјела за унутрашњу контролу, да ли је спроведена интерна контрола као би се осигурало прописано поступање по закону, правилницима, полицијским приручницима и писаним наредбама (члан 19. Закона о СИПА-а) ? 3. Да ли је у СИПА-и спроведена законска процедура избора Р. Јовичића на позицију начелника Службе за оперативну подршку и да ли је директор СИПА-е на основу валидне документације потписао његово постављење? Која професионална квалификација недостаје Р. Јовичићу за мјесто са којег је смијењен? 4. Како је Р. Јовичић могао прислушкивати ОХР ако је систем за пресретање телекомуникација стављен у функцију 01. 06. 2009, почео се користити 02. 06. 2009, а Јовичић отпуштен 06. 06. 2009. године? Да ли је извршена провјера налога постављених на систем и има ли доказа о злоупотреби система од Р. Јовичића. Да ли је Р. Јовичић имао приступне податке и да ли је био обучен за рад на систему? 5. Да ли Управљачки одбор, који врши контролу и инспекцију система за законито пресретање комуникација, има информацију о злоупотреби система од Р. Јовичића и да ли је извршио инспекцију. Какви су ти инспекцијски налази? 6. Да ли ће бити спроведена истрага о овом случају и зашто Р. Јовичић није добио рјешење о отказу (само закључена радна књижица)?

Делегат Слободан Шараба поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: 1. Када ће Савјет министара извршити измјене и допуне закона којима ће омогућити формирање цертификоване лабараторије за праћење резидуа у меду како би БиХ дошла на списак трећих земаља за извоз хране анималног (животињског) поријекла (мед)? 2. Докле се стигло у мониторингу плана за праћење резидуа у меду?

Делегат Сулејман Тихић поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: Тражим од Савјета министара да одговори каква је етничка структура запослених на главним позицијама у институцијама Босне и Херцеговине. Према информацијама којима располажем, тренутно од 60 институција, на челним позицијама су Срби - 26, Бошњаци - 19 и Хрвати – 14, те остали на једној челној позицији.

Делегат Иво Миро Јовић поставио је сљедеће питање Тужилаштву БиХ и Суду БиХ: Јучер (14. септембра) била је годишњица покоља 41 Хрвата (стараца, жена и дјеце) у селу Уздол. Тачно се зна ко, када и како је од припадника МОС-а то учинио. Питам Тужилаштво БиХ – Одјел за ратне злочине - и Суд БиХ: хоће ли и када привести и осудити налогодавце и извршиоце овог злочина. Како имам информације да је истрага о овом случају завршена још прије годину и више дана, оправдано се намеће питање: „Да ли је пренесена пракса Хашког суда и на домаће правосуђе те неће бити процесуирани они који су починили злочин над хрватским жртавама.

Делегат Иво Миро Јовић поставио је сљедеће питање Високом представнику за БиХ, Тужилаштву БиХ и Суду БиХ, СИПА-и: Свједоци смо ових дана да је окончана активност за проналажење и сахрану у рату несталог генерала Армије БиХ Авде Палића. Поздрављајући тај људски и хумани гест свих учесника у разрјешењу овог случаја, постављам питање: Штa је с несталим генералом ХВО-а Владом Шантићем? У Бихаћу није било, на сву срећу, сукоба између ХВО-а и Армије БиХ, али је у вријеме разговора о евентуалном заједничком дјеловању с циљем заштите становника Бихаћа и околине дошло до „нестанка„ генерала Шантића. Тaчно се зна ко, када и гдје је Владу Шантића позвао и од тог тренутка му се губи сваки траг. Свједоци овог злочина су живи а извршиоци слободно обављају високе дужности, а породица, саборци и пријатељи не могу знати барем истину и вратити достојанство жртве укопом, свијећом, цвијећем и молитвом одати поштовање.

Делегат Хазим Ранчић поставио је сљедеће питање Колегијуму Правобранилаштва БиХ: Да ли функционише Колегијум Правобранилаштва Босне и Херцеговине, у складу са законом и Пословником о раду Правобранилаштва Босне и Херцеговине? Молим одговор од Колегијума Правобранилаштва Босне и Херцеговине.