22. сједница Дома народа Парламентарне скупштине БиХ - Делегатска питања

Делегат Хилмо Неимарлија поставио је сљедеће питање Заједничком колегијуму оба дома Парламентарне скупштине БиХ: „Једна одлука ПСБиХ недавно је у политичкој емисији једног од јавних емитера проглашена злочином. У језицима конститутивних народа Босне и Херцеговине ријеч злочин означава најтеже кривично дјело за које се починиоци подвргавају судском поступку и примјереној казни. Од Заједничког колегијума оба дома ПСБиХ тражим одговор на питање што је предузето и што ће предузети спрам овог најтежег могућег јавног квалификовања регуларне одлуке највишег законодавног органа у нашој земљи. Кад ово тражим имам у виду обавезу Заједничког колегијума да брине о заштити норми и процедура законитог рада Парламентарне скупштине и обавезу Парламентарне скупштине да штити основне принципе парламентарног политичког плурализма на којима почива политички систем Босне и Херцеговине као правне државе. Оваквим произвољним и бруталним покушајима дисквалификовања скупштинских закона, којима се вјероватно жели што директније помоћи једној страначкој и политичкој опцији на рачун других страначких и политичкох опција у Парламентарној скупштини, обесмишљавају се темељи парламентарне демократије и законитог рада државних институција, а политички живот у Босни и Херцеговини руши се испод нивоа на којем је био у вријеме једнопартијског политичког система. Премда то није био стварни политички живот, јер правог политичког живота нема тамо гдје једна странка има власт, тада се неслагање са владајућом политиком није јавно проглашавало злочином већ се његове заступнике проглашавало реакционарима, заступницима назадних идеологија и непријатељима једине исправне политике. Уз све то, произвољна медијска карактеризирања законских аката као злочина, поготово од стране јавног емитера, данас објективно доприноси релативизирању злочина који су почињени у Босни и Херцеговини и за које многи још нису процесуирани.“

Делегат Адем Ибрахимпашић поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ: „Прије неколико мјесеци на моје питање: Зашто се не измијени закон о акцизама за дуван и дуванске прерађевине и не усагласи са истим таквим законом у Републици Хрватској, одговорено ми је, након четири мјесеца, да за то нема политичке воље. Данас питам да ми се објасни шта значи то нема политичке воље и коме та политичка воља недостаје.“

Делегат Сулејман Тихић поставио је сљедеће питање Савјету министара и Предсједништву БиХ: „Шта су Предсједништво БиХ и Савјет министара БиХ урадили и шта даље намјеравају радити на побољшању билатералних односа са нашим сусједима – Републиком Србијом и Републиком Хрватском? У том контексту, конкретно нас интересује докле су дошле процедуре потписивања споразума о границама, те шта се ради на усаглашавању ставова? Шта је са споразумом о имовинско-правним односима са овим државама, посебно Републиком Хрватском, кад се зна да је Влада Републике Хрватске прихватила предлог овог споразума? Зашто су већ готово двије године билатерални односи са Републиком Србијом сведени на ниво отправника послова, односно зашто Босна и Херцеговина још увијек нема амбасадора у Србији? Општи утисак је да су односи са Србијом сведени на посебне/специјалне односе Србије и ентитета РС.“

Делегат Слободан Шараба поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ, Канцеларији високог представиника у Босни и Херцеговини и Заједничкој комисији за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице азил и етику Парламентарне скупштине БиХ: “Када ће одлуке које је прогласио Високи представник у БиХ, а којима су људима одузета или ограничена основна људска и грађанска права бити укинуте, с обзиром да је од тренутка њиховог доношења прошао дужи период (од 10 година до 3-4 године), а против смијењених људи нису покренути никакви поступци нити донесене санкције. Образложење: Канцеларија високог представника до сада је донијела преко 150 одлука којима су смијењени људи и одузета су им основна људска и грађанска права (нпр. право на правично суђење, право да се сматрају невиним све док у судском поступку не буду оглашени кривим за дјела која су у закону предвиђена као кривична и на санкције које су у закону одређене као кривичне санкције, право на ефикасан правни лијек, право да не буду подвргнути дискриминацији и др.) политичка (нпр. право на политичко организовање, пасивно бирачко право и др.) економска (нпр. право на рад, право на једнак приступ јавним службама и запослење у њима и др.) и социјална права (нпр. право на социјалну помоћ за вријеме незапослености, право на здравствено осигурање, право на пензијско осигурање и др.) губитак грађанске части (губитак универзитетских звања и каријера, службеничких звања и каријера и др). И више од тога, одузето им је право да користе било какав правни лијек против таквих одлука. Одузето им је право на накнаду материјалне и нематеријалне штете која им је таквим поступањем причињена. Њихово људско и грађанско достојанство је нападнуто. Њихова кривица ни данас није доказана ни јавно образложена, на начин како то захтијева право. Политичка образложења која смо чули нису довољна.“