У Парламентарној скупштини БиХ одржана међународна конференција под називом „Аутентичност националних мањина у БиХ“

Савјет националних мањина Босне и Херцеговине организирао је данас у згради Парламентарне скупштине БиХ, у сарадњи са Министарством за људска права и избјеглице БиХ и Мисијом ОЕБС-а у БиХ, међународну конференцију под називом „Аутентичност националних мањина у БиХ“.

Циљ конференције био је проналажење приједлога аутентичности националних мањина у БиХ, којом би се предложили услови или критерији за одредницу који грађани БиХ припадају групи националних мањина, као и да се анализира постојећи законодавни оквир и изнесу приједлози за његово унапређење с циљем заштите права националних мањина у БиХ.

Поздрављајући учеснике, предсједавајући Савјета националних мањина БиХ Тихомир Кнежичек истакао је да Савјет, као савјетодавно тијело Парламентарне скупштине БиХ, расправља о свим питањима која се тичу права, положаја и интереса националних мањина у БиХ. Међутим, указао је Кнежичек, у наредном периоду посебну пажњу треба посветити законском рјешењу ко заправо од грађана БиХ припада групи националне мањине у БиХ. Рјешавајући то питање, рекао је, долазимо и до рјешавања многих проблема са којима се националне мањине у БиХ сусрећу, а то је првенствено заштита њихових политичких, културних, вјерских, економских и других питања.

Учесницима се обратио и замјеник шефа Канцеларије Савјета Европе у Сарајеву, Toni Pavloski који је истакао да Савјет Европе велику пажњу даје поштивању, очувају и развијању етничких, језичких и других вриједности припадника националних мањина. Зато, Савјет Европе поздравља све што је БиХ до сада учинила за заштити права припадника националних мањина, али и даље подсјећа да није проведена пресуда Европског суда за људска права у предмету „Сејдић и Финци против БиХ“, којом би се уредила политичка права националних мањина у БиХ. Замјеник шефа Канцеларије Савјета Европе поручио је и да сви нивои власти требају боље координисати и уложити додатне напоред с циљем јачања институционалне и законске заштите припадника националних мањина. Знамо да је пред властима БиХ велики посао када је ријеч о провођењу пресуда Европског суда за људска права, па самим тиме и заштити припадника националних мањина, па стога Савјет Европе изражава пуну подршку процесима у БиХ који воде ка равноправном положају у друштву припадницима националних мањина, поручио је Pavloski.

С обзиром да је БиХ, речено је данас, потписница оквирних конвенција Савјета Европе о заштити националних мањина и о регионалним и мањинским језицима, те да се оне директно примјењују и саставни су дио система БиХ и ентитета у БиХ, онда у том правцу треба тежити и заштити националних мањина и њихових права и слобода. Такође, имајући у виду да се Закон о заштити припадника националних мањина на нивоу БиХ, примјењује више од десет година, истакнуто је да се измјенама постојећег законског рјешења првенствено треба приступити ријешавању питања начина партиципације припадника националних мањина у тијелима власти, те обезбјеђивању услова за јачање њиховог идентитета.

Рјешавањем, како пресуде Европског суда за људска права тако и других питања која се првенствено тичу права националних мањина у БиХ, доћи ће се и до одговора о степену демократичности бх. друштва. У БиХ нито не смије имати већа и ексклузивнија права у односу на друге и само се компромисним рјешењима може допринијети остварењу аутентичних права и слобода свих у БиХ, па тако и припадника националних мањина, поручено је на данашњој конференцији.  

На конференцији је закључено како је потребно приступити измјенама и допунама Закона о заштити права припадника националних мањина БиХ, а основа за те измјене и допуне требају бити међународне конвенције чија је БиХ потписница. Такође, закључено је да при изради измјена и допуна постојећег законског рјешења посебну пажњу треба посветити члану 3. Закона, којим се дефинише припадност националној мањини у БиХ. Закључено је и то да кроз измјене Изборног закона БиХ треба ријешити положај националних мањина у БиХ, с посебним нагласком на уређење дијела који се односи на мањинске листе.

На крају, одлучено је да учесници данашње конференције доставе и друге приједлоге закључака, који ће након коначног дефинисања бити упућени Заједничкој комисији за људска права ПСБиХ. (крај)