MENI

Почетна

Приступ информацијама

Закон о слободи приступа информацијама у БиХ (ЗОСПИБиХ), који је 2000. године усвојила а потом у више наврата и допунила Парламентарна скупштина БиХ, представља снажан механизам за остварење веће транспарентности и демократске контроле органа власти у Босни и Херцеговини. Према њему, свако физичко и правно лице има право приступа информацијама које су под контролом јавног органа, а сваки јавни орган има одговарајућу обавезу да објави такве информације.

У усвојеном Закону, информација се дефинише као сваки материјал којим се преносе чињенице, мишљења, подаци или било који други садржај, укључујући сваку копију или њен дио, без обзира на облик или карактеристике, као и на то када је сачињена и како је класификована.

Захтјев за приступ информацијама подноси се оном јавном органу за који подносилац захтјева сматра да има надлежност. По Закону о слободи приступа информацијама у БиХ, захтјев за приступ информацијама мора бити сачињен у писаној форми и написан на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини. Међутим, имајући у виду технолошки напредак у сфери комуницирања, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на потпуно идентичан начин третира и одговара и на захтјеве који приспију електронском поштом као и на захтјеве написане на енглеском језику.

Законом о слободи приступа информацијама у БиХ дефинише се шта треба да садржава захтјев за приступ информацијама а врло је битно да он садржава довољно података о природи и/или садржају информација које се траже, како би се процес поједноставио и скратио те како би се тражиоцима обезбиједио што прецизнији одговор.

Наравно, неопходно је да захтјев садржава име и презиме те адресу тражиоца информације, али пожељни су и електронска адреса (e-mail) као и број телефона ради евентуалних додатних консултација или појашњења.

Приступ информацији биће обезбијеђен на једном од званичних језика у Босни и Херцеговини. Парламентарна скупштина БиХ није дужна да преводи захтијевану информацију са једног на други језик у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

Ако се приступ информацији одобри или одбије, било дјелимично или у цијелости, надлежни јавни орган ће, у складу са Законом, дописом о томе обавијестити подносиоца захтјева. Овај допис ће, што је прије могуће, а најкасније 15 дана од дана пријема захтјева, бити упућен подносиоцу захтјева.

У случају да Парламентарна скупштина БиХ није у могућности да удовољи захтјеву због недостатка формалних услова, службеник за информисање по ЗОСПИ-ју у БиХ ће, што је прије могуће, али најкасније осам дана од дана пријема захтјева, писмено обавијестити подносиоца захтјева да захтјев не може бити обрађен из наведеног разлога те га упознати и са могућношћу и начином улагања жалбе на такву одлуку.

Надлежни јавни орган може утврдити изузетак, у случајевима када се откривањем информације основано може очекивати изазивање значајне штете по легитимне циљеве сљедећих категорија у Босни и Херцеговини:

  • спољна политика, интереси одбране и безбједности, као и заштита јавне безбједности;
  • интереси монетарне политике;
  • спречавање криминала и свако откривање криминала; и
  • заштита процеса доношења одлуке од јавног органа у давању мишљења, савјета или препорука од јавног органа, запослене особе у јавном органу, или сваке особе која обавља активности за или у име јавног органа, а не обухвата чињеничне, статистичке, научне или техничке информације.

У члану 7. Закона о слободи приступа информацијама у БиХ предвиђен је и посебан поступак који се спроводи ако Парламентарна скупштина БиХ или други јавни орган оправдано утврди да захтјев за приступ информацијама укључује повјерљиве комерцијалне интересе треће стране.

Такође, Парламентарна скупштина БиХ може утврдити изузетак и када оправдано утврди да тражене информације укључују личне интересе који се односе на приватност трећег лица.

За непоступање по Закону о слободи приступа информацијама у БиХ за јавне органе предвиђене су и новчане казне.